Ona je simbol izgubljenih glasova žena, otkriven jedini tekst koji je napisala: Velika tajna Šekspirove sestre

Kuća Šekspirovih u u Stratfordu na Ejvonu i Vilijam Šekspir... Montaža: Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia; akg-images / akg-images / Profimedia

Analizom digitalnih kopija izuzetno retkih i opskurnih italijanskih religijskih tekstova iz 17. veka, akademci Univerziteta u Bristolu otkrili su da je dugo izgubljeni dokument za koji se mislilo da je delo oca Vilijama Šekspira, u stvari delo njegovo gotovo nepoznate sestre – Džoan Šekspir. Dokument, religijski traktat u kome se autor zaklinje da će umreti dobrom katoličkom smrću, napisan je u trenutku engleske istorije kada su katolici progonjeni, a pronađen je skriven u zidovima kuće Šekspirovih u Stratfordu na Ejvonu 1770.

U vreme otkrića, saopštio je Univerzitet u Bristolu, dokument su videli tadašnji stručnjaci za Šekspira, a onda je izgubljen. Obojica su mislila da ga je napisao Šekspirov otac Džon, koji je preminuo 1601, što bi ukazivalo na to da je on u tajnosti bio pristalica katoličanstva u Elizabetanskom svetu, kada se zbog toga rizikovalo mnogo. Kasniji istraživači mislili su da je reč o falsifikatu dizajniranom da da utisak da je nastao tokom Džonovog života.

Preporučujemo

U suštini, navodi se, dokument je u stvari prevod italijanskog teksta s naslovom „Poslednja volja i testament duše“. Metju Stegl, profesor Odeljenja za engleski jezik Univerziteta u Bristolu, koristio je Gugl buks i druge internet arhive da nađe prve verzije teksta na italijanskom i šest drugih jezika, od kojih su mnoge edicije preživele samo u jednom primerku i raštrkane su po bibliotekama Evrope. To je dokazalo da je tekst nastao nekoliko godina nakon smrti Džona Šekspira, kao i da je autor rukopisa potpisanog sa Dž. Šekspir u stvari Džoan, koja je živela između 1569. i 1646.

So here it is: I think there’s a bit of writing which belongs to Shakespeare’s sister. https://t.co/5EZE1A5xzm— Matthew Steggle (@MatthewSteggle) March 20, 2024

Ona je bila pet godina mlađa od Vilijema, a u kasnijim godinama njegovog života bila je jedini značajan član familije u njegovom životu, uz ženu i ćerke. Livela je u Stratfordu na Ejvonu celog života i veruje se da je bila udata za trgovca bez novca. Imala je četvoro dece, a živela je duže i od supruga i od brata za 30 godina. Ostatak života provela je u delu stare kuće Šekspirovih.

- Pre samo 30 godina istraživač koji bi pristupio ovom problemu morao bi da radi u jednoj velikoj istraživačkoj biblioteci, koristeći kataloge da nađe kopije teksta. Ali istraživačke biblioteke sada su dostupne digitalno i moguće je da se pregleda mnogo njih iz različitih zemalja, a što je najvažnije, može da se gleda ceo tekst, a ne samo naslovi i detalji o njemu – rekao je profesor Stegl u saopštenju i dodao:

- Postoji samo sedam preživelih dokumenata koji govore o Džoani po imenu. Virdžinija Vulf napisala je poznati esej „Šekspirova sestra“, o tome kako ona nije mogla ni da se nada da će postati pisac ili da će njeni tekstovi biti sačuvani. Zato je postala simbol svih izgubljenih ženskih glasova. Sačuvane su stotine hiljada reči njenog brata, ali do sada nijedna koju je ona napisala.

Istraživanje je objavljeno u žurnalu Shakespeare Quarterly.

(Telegraf Nauka/University of Bristol)