Govor je stariji nego što se mislilo: Ljudi su počeli da razmenjuju reči još pre 1,6 miliona godina

Razvoj jezika kod ljudi možda je počeo mnogo ranije nego što se dosad mislilo, pokazalo je novo istraživanje koje je predvodio britanski arheolog Stiven Majten. Njegova analiza pokazuje da su osnovni oblici jezika postojali pre 1,6 miliona godina, što je osam puta starije od prethodnih procena. Ovo otkriće ima dalekosežne implikacije za naše razumevanje ljudske evolucije i razvoja kulture, piše Indipendent.

Do nedavno se smatralo da su ljudi počeli govoriti tek pre oko 200.000 godina.

Međutim, prema Majtenovom istraživanju, prvi rudimentarni oblici ljudskog govora nastali su pre oko 1.6 miliona godina, verovatno negde u istočnoj ili južnoj Africi. Ovo otkriće se zasniva na analizi arheoloških, paleo-anatomskih, genetskih, neuroloških i lingvističkih dokaza.

- Razvoj sposobnosti govora kod ljudi bio je, bez sumnje, ključ koji je omogućio dalju ljudsku fizičku i kulturnu evoluciju mogućom. Zato je datiranje pojave najranije forme govora tako važno - rekao je Majten, profesor rane praistorije na Univerzitetu u Redingu, za Indipendent.

Uz to, u istom periodu, pre između 2 i 1,5 miliona godina, došlo je do uvećanja mozga drevnih ljudi, koje je naročito izraženo nakon pre 1,5 miliona godina. Pojava čeonog režnja koji je vezan za stvaranje govora i razumevanje jezika, iz delova mozga koji su bili zaduženi za komunikaciju rukama je naročito indikativna za rani razvoj lingvističkih sposobnosti. Ova zona mozga koju znamo kao Brokina zona je takođe zadužena za poboljšanu funkciju radne memorije koja je neophodna za formiranje jezika. Ovo je sve vezano za usavršeniji oblik kretanja na dve noge pre oko 1,8 miliona godina, kao i promena u izgledu lobanje koje su počele proces anatomske promene vokalnog aparata koji je ljudima omogućio govor.

Još jedan od ključnih dokaza za razvoj jezika pre oko 1,6 miliona godina dolazi iz arheoloških nalaza. Naime, ljudi nisu bili snažni poput brojnih drugih životinja, i morali su to nekako da kompenzuju, i razvoj jezika im je svakako pomagao u tome, naročito pri lovu na životinje, gde je neophodna izrazita koordinacija svakog pojedinca u lovačkoj grupi. Pored toga, pojava daleko savršenijeg kamenog oruđa u periodu pre oko 1,6 miliona godina svakako sugeriše da je transfer znanja obrade kamenih oruđa morao biti prenošen i jezičkim putem.

Dalje, opstanak u najrazličitijim ekološkim okruženjima u koje su se ljudi raširili sa afričkog kontinenta (pre 1,4 miliona godina), nije bio moguć bez sofisticiranijeg načina komunikacije. Širenje po čitavom svetu nam govori da su ljudi onog vremena bili u stanju da zamisle i planiraju svoju budućnost, i da prenose složena znanja i veštine sa generacije na generaciju.

Majten veruje da postoji bar neki kontinuitet između prvih ljudskih jezika i modernih jezika. On ističe da su neki aspekti prvog lingvističkog razvoja pre 1,6 miliona godina i dalje prisutni u modernim jezicima. Ova saznanja mogu nam pomoći da bolje razumemo evoluciju jezika i kako se on odrazio na razvoj ljudske civilizacije.

Ovo novo istraživanje pruža fascinantan uvid u evoluciju ljudskog govora i menja našu percepciju o tome kako je jezik oblikovao našu vrstu. Razumevanje kada i kako jezik nastao može nam pomoći da dublje razumemo širenje ljudske vrste i našu sposobnost da se prilagodimo različitim ekološkim i klimatskim uslovima.

(Telegraf Nauka / Independent)