Aromatizovano vino na staroegipatski način

Foto: Francis Dzikowski / akg-images / Profimedia

Ljubitelji hrane danas mogu da zahvale drevnim Egipćanima za kiselo testo i nadev za pite, ali isto tako i za vino obogaćeno različitim biljnim aromama. U radu objavljenom u Proceedings of the National Academy of Sciences, navodi se da su tokom iskopavanja grobnice Škorpiona I (prvi vladar Gornjeg Egipta) naučnici našli nekih 700 posuda koje su nekada sadržale aromatizovano vino, piše tastingtable.com.

U drevnom Egiptu vino je bilo luksuzni proizvod, ali je imalo toliko veliki kulturni značaj, da je moralo biti dostupno svima. Egipatsko aromatizovano vino je bilo toliko cenjeno da je njime trgovano sa susednim zemljama, a korišćeno je i kao ponuda boginji Hator. Egipćani su zasadili svoje vinograde duž Nila, i skoro da su stvorili vrstu kulta smatrajući ga eliksirom sa važnim dejstvom na dušu i telo.

Preporučujemo

Pravljenje vina je bio cenjen zanat, a drevni Egipćani su od njega napravili čitavu umetnost. Pored svega ovoga ili, možda, uz sve ovo, drevni lekari su koristili likere od grožđa sa primesama lekovitih biljaka za lečenje bolesti. Dakle, ne za užitak, već kao lek. U staroegipatskom vinarstvu, grožđe bi se gnječilo u visokim glinenim posudama poznatim kao amfore. Fermentaciju bi vršili kvasci normalno prisutni na kožici zrna grožđa, a potom bi ovako fermentiran proizvod bio zaslađivan medom, nakon čega bi bile dodavane biljke, i posude bi ze zapečaćivale.

Upotrebom tečne i masene spektrometrije, tehnika koje se koriste za otkrivanje tragova hemijskih jedinjenja, istraživači su u pronađenim posudama otkrili tragove aromatizovanog vina. Prema tim nalazima, Egipćani su pravili vino začinjeno biljem već 3150. godine pre naše ere. Najraniji pisani podatak o tome kako su ove preteče koktel-majstora mešale vina sa lekovitim i začinskim biljem nalazi se na papirusima iz 1850. godine pre naše ere. U njima su opisani i drugi podaci o vinu, koji su istoričarima dali dovoljno podataka kako bi se shvatio značaj vina u drevnom Egiptu.

Kada se pre nekih 100 miliona godina pojavilo prvo drveće koje je rađalo voće, ljudima su šećer i etanol postali lako dostupni. Oba ova sastojka su neophodna za vinarstvo. Ono što još ne znamo jeste koje su tegobe lečene ovakvim pićem, ali ono što znamo je da su Egipćani znali da unošenje lekovitih biljaka u nekom alkoholnom ekstraktu deluje kako preventivno tako i lekovito, i to u većoj meri nego vodeni ekstrakti istih biljaka.

I, na kraju, kakvog je ukusa bilo staroegipatsko aromatizovano vino? Da li je bilo lepog ukusa ili je bilo kiselo-gorki napitak koji bi nam izazvao gorčinu u ustima? Posude sa mediciniranim vinom sadržale su tragove borove smole, sene, korijandera, nane, žalfije, ruzmarina, timjana, celera, crnog i belog luka, frankinsence ulja, smirne, smrdljike, bljušta, kumina, kapra, aloje, slatkog pelina i miloduha. S obzirom na sastojke, ovakvo piće je verovatno bilo slično gorkom italijanskom aperitivu amaru, dakle prijatnog ukusa. Naravno, moglo je biti i jačeg i biljnijeg ukusa poput modernih pelinkovaca ili drugih travarica, te ćemo prepustiti čitaocu da sam pokuša da zamisli kakav je bio ukus ovih antičkih eliksira.

(Telegraf Nauka / TastingTable)