U Norveškoj našli zlatnik s likom vizantijskog cara: Pokorio Srbe i Hrvate, zbog Bugara ima brutalan nadimak

Ranije otkriven novčić sa likom dvojice vizantijskih careva... Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Neimenovani Norvežanin pomoću detektora metala otkrio je oko 1.000 godina star vizantijski zlatnik u planinama južne norveške opštine Vestre Slidre, što je zbunilo mnoge istraživače i pokrenulo spekulacije o tome kako je završio više od 2.500 kilometara daleko od mesta nastanka. Na novčiću, poznatom kao histamenon nomisma s jedne strane je predstavljen Isus Hrist, a sa druge dva vizantijska cara – Vasilije II Bugaroubica i Konstantin VIII.

Dvojica braće bili su suvladari između 977. i 1025. pa je i novčić verovatno iskovan u to vreme, u Konstantinopolju ili Carigradu.

Preporučujemo

U carskoj gardi, pa na norveškom prestolu

- Na novčiću je s jedne strane predstavljen Hrist kako drži Bibliju, a s druge carevi Vasilije II (levo) i Konstantin VIII (desno). Njih dvojica su bila braća i vladali su zajedno. Novčić ima dva natpisa. Jedan je na latinskom i glasi: „Isus Hrist, kralj onih koji vladaju“, a jedan je na grčkom: „Vasilije i Konstantin, carevi Rimljana“ – navodi se u saopštenju norveškog okruga Inlandet.

Byzantine histamenon nomisma found by a detectorist in Vestre Slidre kommune, 🇳🇴. 🥳https://t.co/MtM5Gounty(📸: Martine Kaspersen, Innlandet fylkeskommune) pic.twitter.com/hnGHWCV6Rh— Ny Björn Gustafsson (@NyBjornG) November 30, 2023

O tome kako je zlatnik iz Vizantije ili, preciznije, Istočnog rimskog carstva završio u Inlandetu može da se spekuliše, dodaje se.

- Da li je novčić bio deo plate Haralda III Strogog koju je doneo u Norvešku nakon što je u Vizantiji radio kao carev telohranitelj 1034? U Konstantinopolju Harald je bio deo careve garde ratnika sa severa Evrope. U starijim vizantijskim izvorima, Harald je nazivan Aralt. U to vreme postojao je običaj da članovi garde imaju pravo da opljačkaju palatu i odnesu sve što je vredno kada car umre. Tokom Haraldove službe u Vizantiji umrla su tri cara – navodi se u saopštenju i dodaje:

Prikaz cara Vasilija II Bugaroubice... Foto: akg / North Wind Picture Archives / akg-images / Profimedia

- Blago koje je stekao kao deo careve garde u Konstantinopolju, on je slao knezu Jaroslavu u Kijev. Između ostalog, ovi porezi bili su deo miraza koji bi mu omogućio da se oženi ćerkom vladara Kijevske Rusije, inače u rodbinskim vezama s vizantijskim carevima. Sage opisuju da su Harald i njegovi ljudi bili bogati kada su se vratili u Norvešku 1046, sa brodovima optočenim zlatom i drugim blagom. Harald je tad postao suvladar norveškog kralja Magnusa I, a kasnije i kralj Norveške.

Oni navode da postoje i druga objašnjenja o tome kako je zlatnik iz Carigrada mogao da stigne do ovog dela Norveške. Jedno od njih je da se koristio u trgovini jer je to bila ruta na kojoj se trgovalo solju, haringama, kožom irvasa… Takođe, postoji šansa i da su ga izgubili sveštenici tokom putovanja ovim krajevima. Da bi se saznalo više, na mestu otkrića vizantijskog zlatnika biće pokrenuta arheološka istraživanja kad počne sezona 2024.

Vrhunac vizantijske moći i surova kazna

Čuveni istoričar Vasilije Ostrgorski u Istoriji Vizantije navodi da je vladavina Vasilija II, poznatog po brutalnom obračunu sa poraženima, predstavljala vrhunac vizantijske moći.

- U to doba sinovi Romana II nisu više bili maloletni: Vasilije je imao 18, a Konstantin 16 godina. Uz pomoć parakimomena Vasilija, njihovog ujaka, oni su preuzeli vlast. Ali je faktički državom upravljao samo Vasilije II, jer je Konstantin VIII, pravi sin Romana II, bio lakomislen mladić koji je išao samo za uživanjima. Vasilije II se, naprotiv, pokazao uskoro kao čovek gvozdene energije i izvanredne aktivnosti: među svim potomcima Vasilija I to je bio jedini pravi vladar i stvarno veliki državnik. Međutim, u početku je i njemu potpuno nedostajalo iskustvo za vršenje vladalačkog poziva. Smatran od detinjstva samo za lutku koja se na dvorskim svečanostima pojavljuje kraj moćnih uzurpatora, on je izgledao bespomoćan kad se odjednom našao u vrtlogu burnih događanja. Iako se vladavina Vasilija II zvanično računala od 976. njegovo samostalno carevanje počelo je u stvari tek posle pada velikog evnuha 985. Prvi samostalni poduhvat Vasilija II bio je njegov pohod na Balkan 986. Samuilo je stvorio veliko carstvo, čije je sedište najpre bilo u Prespi, a zatim u Ohridu. Postepeno je ujedinio pod svojom vlašću celu Makedoniju sem Soluna, priključio je svom carstvu stare bugarske zemlje između Dunava i balkanskih planina, Tesaliju, Epir, deo Albanije sa Dračem, a najzad i srpske zemlje. Ideološki, Samuilovo carstvo bilo je vezano za staro Bugarsko carstvo, te su ga i sami njegovi tvorci i Vizantijci nazivali bugarskim – piše Ostrogorski i dodaje:

- Kako kaže Mihailo Psel, „on (Vasilije II) vodio je ratove drukčije no što to radi većina careva koji idu u pohod sredinom proleća, a vraćaju se krajem leta: on se vraćao tek pošto bi postigao cilj zbog kojeg je krenuo u rat“. Uništavajući udarac Vasilije II naneo je Samuilovom carstvu tek jula 1014, posle dužih borbi o čijem toku nismo obavešteni. Samuilova vojska opkoljena je u klancima Belasice. Sam car se spasao i dospeo u Prilep, ali veliki deo njegovih vojnika izginuo je, a još veći dopao zarobljeništva. Svoju pobedu Vasilije Bugaroubica proslavio je na grozan način. Zarobljenicima, kojih je navodno bilo 14.000, iskopane su oči; samo je svakom stotom ostavljeno po jedno oko, da bi ovi poluslepi odveli svoje slepe drugove caru u Prilep. Kada je Samuilo ugledao ovu stravičnu povorku, udarila ga je kap, i kroz dva dana hrabri makedonski car je izdahnuo (6. oktobra 1014).

The legendary Basil II - the apex ruler of the Byzantine Empire in the Middle Ages pic.twitter.com/jD20bMhwY0— ByzantineVisuals (@ByzantineVisual) November 29, 2023

Vrhovni gospodar Južnih Slovena

Čuveni istoričar kaže da „koliko je surov i nemilosrdan bio način ratovanja Vasilija Bugaroubice, toliko je bila umerena njegova politika prema pokorenim zemljama“, a pokoravanjem Samuilovog carstva Vizantija je ponovo zavladala celim Balkanskim poluostrvom.

- Vizantijska vlast proširi se tako, 1019, sve do Srema na severu i Jadranskog mora na zapadu. Osvojivši maćedonsku državu car Vasilije nije pokazivao one surovosti, kakva bi se mogla očekivati od njega posle onog postupka sa zarobljenicima iza bitke kod Belasice; a nije nastavio ni onaj sistem helenizacije ove oblasti, kako je činio ranije zauzimajući izvesna mesta. Mesto toga, kako videsmo, on je na mnogim položajima ostavljao stare knezove i zapovednike. Kad je 1018. god. bila srušena maćedonska država, i kad pobedonosne vizantijske vojske dođoše do primorja, priznadoše i Hrvati vizantijsku vrhovnu vlast. Verovatno je, da su to s njima zajedno učinili i Neretljani. Tako je car Vasilije II postao vrhovni gospodar svih Južnih Slovena sem Slovenaca – napisao je o ovom periodu Vladimir Ćorović u Istoriji Srba.

(Telegraf Nauka)