Misterija groblja starog 6.500 godina: Dokazi se gomilaju, ali ključna stvar nedostaje, naučnici zbunjeni

Foto: Tuija Laurén (A–C, E–F) and Aki Arponen (D) (Finnish Heritage Agency) /Antiquity, 97(396), 1402-1419. doi:10.15184/aqy.2023.160

Misteriozno arheološko nalazište u Finskoj, samo 80 kilometara južno od Arktičkog polarnog kruga, moglo bi da bude najsevernije groblje lovaca-skupljača u Evropi. Tainiaro, kako je nalazište nazvano, otkriveno je još 1959, a arheolozi veruju da imaju dovoljno dokaza za potvrdu da je reč o groblju. Ipak, i dalje im nedostaje jedan, ključni dokaz – u gomili jama starih 6.500 godina nije otkriven nijedan ostatak ljudskog skeleta.

- Evropski daleki sever je neverovatna lokacija za veliko groblje lovaca-skupljača. Tainiaro, koji se nalazi 80 kilometara južno od Arktičkog kruga, prvi put je otkriven pre više decenija, ali su otkrića i njihov potencijalni značaj izmicali istraživačima. Uprkos odsustvu skeletnih dokaza, tuce jama iz 5. milenijuma pre nove ere su proglašeni grobljima. Zbog toga autori sada predstavljaju prve analitičke i komparativne dokaze o nalazištu. Mnoge od jama konzistentne su sa savremenim nalazištima, što pokazuje da je Tainiaro jedno od najvećih groblja iz kamenog doba u severnoj Evropi. Ono dovodi i do novih pitanja o praksama praistorijskih kultura – navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Antiqity.

Preporučujemo

Ova otkrića mogla bi da pokažu da je u ovom delu Starog kontinenta postojalo veliko, kompleksno društvo uprkos veoma teškim uslovima za život.

- Mislim da ovo ima stvarne implikacije na naš kulturni kompas. Očekujemo da nađemo manje interesantne stvari što severnije odemo. Ali sever je magično mesto i ima mnogo iznenađenja, Tainiaro je samo jedno od njih. Ako se arheologija preorijentiše da smatra sever ne periferijom, već mestom ključnog značaja, imaćemo pristup mnogo večim znanjima o ljudskoj prošlosti – rekao je za Newseek Aki Hakonen, arheolog sa Univerziteta u Oulu u Finskoj i jedan od autora studije.

Kako se navodi, arheolozi su otkrili 127 jama, za koje veruju da su pogrebne. U nekima od njih ima tragova spaljivanja, u drugima postoji crveni oker, prirodni pigment iz gvožđa koji je karakterističan za mnoga groblja kamenog doba. U jamama nije otkriven trag skeleta, ali, navode naučnici, oni brzo nestaju u kiselom zemljištu ovog regiona.

Ispitivanje jama na nalazištu Tainiaro i njihovo poređenje sa onima iz kamenog doba na 14 groblja pokazala je da bi bar 44 jame trebalo da se smatraju pogrebnim.

- Interpretacije autora studije su ubedljive. Nekad je teško reći šta su sve karakteristike groblja, ali ova studija daje odlične alate za proučvanje loše očuvanog materijala – rekla je za LiveScience Ula Moilanen, arheološkinja sa Univerziteta Turkua u Finskoj, koja nije učestvovala u istraživanju.

Kako je do sada iskopana svega petina nalazišta, arheolozi veruju da će biti otkriveno ukupno 200 pogrebnih jama.

(Telegraf Nauka/ )