• 0

Vreme čitanja: oko 2 min.

Misterija genoma neandertalca iz Hrvatske: Dve ljudske vrste mešale su se još pre 250.000 godina

Vreme čitanja: oko 2 min.

Ispitivanje ostataka starih oko 120.000 godina donelo nova saznanja o poreklu neandertalaca i homosapijensa

  • 0
Neandertalci Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Neandertalci i homosapijensi mešali su se pre 250.000 ljudi, što je mnogo ranije nego što se nekad mislilo, navodi se u novoj studiji objavljenoj u žurnalu Current Biology. Poređenje genoma neandertalca koji je živeo pre oko 120.000 godina na prostorima današnje Hrvatske sa homosapijensima iz podsaharske Afrike otkrilo je više detalja o migracijama i međusobnom parenju dve vrste, piše LiveScience.

Prema jednoj studiji iz 2016, dve ljudske vrste mešale su se pre oko 75.000 godina. Međutim, nova analiza pokazala je da se jedna vrsta homosapijensa mešala sa neandertalcima iz Evroazije pre oko 250.000.

Ta grupa homosapijensa je izumrla, ali je ostavila genetski otisak u DNK neandertalaca, potomaka onih koji su učestvovali u tom mešanju vrsta, a čak u 6 odsto genoma naendertalca iz Hrvatske postoji DNK homosapijensa. Neke populacije u podsaharskoj Africi takođe su nasledile neandertalski DNK kada su grupe ljudi koje su se mešale sa neandertalcima migrirale u Afriku.

- Bolje shvatanje koje proističe iz ovog istraživanja će omogućiti da se bolje primeti neandertalski DNK u modernom ljudskom genomu, kao i obrnuto, sa mnogo boljom preciznošću – rekao je za LiveScience Majkl Dejnman, profesor evolutivne i populacione genomike na Univerzitetu u Tartu u Estoniji, koji nije učestvovao u istraživanju.

Teza da se svo mešanje ljudi i neandertalaca događalo u Evroaziji osporena je 2020. godine istraživanjem koje je otkrilo DNK neandertalaca u ljudskom genomu u potsaharskoj Africi. Međutim, poreklo tog DNK nije bilo poznato i analiza je bila ograničena na osove u Nigeru i Kongu.

U novoj studiji, autori su uporedili genom 122.000 godina stare ostatke neandertalca iz Hrvatske sa genomom 180 ljudi iz 12 oblasti podsaharske Afrike. Zatim su razvili statistički alat za otkrivanje porekla neandertalskog DNK u modernom ljudskom genomu.

- Statističkom analizom pogledani su geni koje dele ljudi i neandertalci kako bi se utvrdilo da li su određeni aleli,ili genetske varijante, neandertalskog porekla, ali su otkrili njihov put do modernih ljudi i obrnuto – rekao je za LiveScience Aleksander Plat, koautor studije i istraživač Odeljenja za genetiku Univerziteta u Pensilvaniji.

Istraživači su otkrili da su svi genomi iz podsaharske Afrike imali neandertalski DNK, koji je prenet međanjem dve vrste pre oko 250.000 godina. Neke grupe su imale neandertalski DNK u 1,5 odsto genoma, što je nasleđeno od ljudi koji su migrirali nazad u Afriku.

(Telegraf Nauka/LiveScience)

Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>