Bojena lepota mermenih skulptura iz Partenona

Iako su partenonski mermeri vekovima bili predmet divljenja zbog izražene beline, dugo je poznato da su te skulpture originalno bile jarko ofarbane, pre nego što ih je ogolilo više milenijuma negativnog uticaja vremenskih prilika, topovskih udara, grubog rukovanja i previše zanesenog čišćenja, piše Guardian.

Vrlo je teško doći do dokaza o bojenju, što je bivšeg kustosa u Brutanskom muzeju nateralo da prizna da je, nakon višegodišnje uzaludne potrage za ostacima pigmenta, ponekad sumnjao da su uopšte bile obojene.

Nova ispitivanja su otkrila „obilje preostale boje“. Istraživači su pronašli dokaze koji sugerišu da su neke skulpture bile bogato išarane motivima ljudskih figura i obrascima palminog lista, obojene u skladu sa teksturom podležećeg mermernog materijala.

Partenonske skulpure bi mogle biti „najbolje očuvani primeri polihromije iz sredine petog veka pre nove ere u Atini“.

Ništa nije bilo vidljivo golim okom, nikakav trag pigmenta. U tom smislu, očekivanja su prevaziđena. Korišćena je tehnika koja detektuje sićušne tragove boje zvane egipatska plava, pigmenta koji je čovek napravio od kalcijuma, bakra i silicijuma, uveliko korišćene u antičkom dobu. Iako nevidljiva golim okom, blješti belo kad se podvrgne skeniranju.

Ispostavlja se da je polihromija možda bila kompleskna kao rezbarenje.

Istraživači su takođe koristili drugu tehniku skeniranja da bi ispitali kako su skulpture isklesane, otkrivajući da su skulptori koristili suptilno različite tehnike za prikazivanje različitih tkanina božanskih odora, sa oštrijim klesanjem za lanene i blažim za vunene, dok je koža bila vrlo uglačana.

(Telegraf Nauka/Guardian)