Devojčica iz Bronzanog doba sahranjena sa više od 150 životinjskih kostiju

Ta grobnica sadrži mnoštvo pogrebnih artefakata, uključujući desetine životinjskih kostiju koje su možda korišćene u ceremonijalne svrhe i izrezbarenu žabu na bronzanom disku, piše Live Science.

Od 2017. istraživači rade na toj lokaciji u Ajnabulaku, selu na istoku zemlje. Otkrili su više od 100 grobnih humki iz Bronzanog doba, uključujući ovu, pronađenu 2. avgusta.

Preporučujemo

Iako malo znaju o identitetu devojčice, bogatstvo artefakata u grobnici govori o ulozi koju je imala u svojoj zajednici tokom Bronzanog doba, koje je u Centralnoj Aziji trajalo između 3.200 i 1.000 godina pre nove ere.

„Sahranjena je na svojoj levoj strani, u savijenom položaju“, kaže arheolog Rinat Žumatajev sa Nacionalnog univerziteta Al Farabi u Alma Ati. „Imala je male minđuše od žice u oba uveta i perle oko vrata“.

Metodom radioaktivnog ugljenika utvrđeno je da je devojčica imala između 12 i 15 godina kad je umrla. Arheolozi su takođe otkrili da je sahranjena sa 180 kostiju skočnog zgloba – verovatno ovčijih ili goveđih – kao i tri kravlje lopatice, nekoliko metalnih tupih krajeva drške mača, ogledalom i bronzanom činijom.

Međutim, jedan pogrebni artefakt se isticao: bronzani disk sa izrezbarenom figurom sličnom žabi u centru. Ovo je prvi put da je takav objekat pronađen u Katahstanu.

„Figura žabe ima različita značenja kod mnogih naroda od davnina“, kaže Žumatajev. „Povezivana je sa ženom koja se porađa i kultom vode…ali je potrebno još istraživanja da se utvrdi tačno značenje“.

Istraživači su bili začuđeni i pukim brojem fragmenata životinjskih kostiju u grobnici. Iako su videli druge grobove sa životinjskim ostacima u evroazijskim stepama, često u grobnicama dece i adolescenata, mnoštvo kostiju sahranjenih sa ovom individuom bilo je vrlo neobično.

Neki naučnici smatraju da je sahranjivanje skočnih kostiju bilo deo neke „ritualne prakse“ i da su te kosti korišćene tokom meditacije. Međutim, drugi istraživači posmatraju te kosti kao „simbole blagostanja“ i „sreće“ koji su služili kao „želja za uspešan prelazak iz jednog sveta u druge“.

Osim ove grobnice, arheolozi su ostvarili „revolucionarno“ otkriće piramide sa heksagonalnom osnovom u regionu Abai.

„Sva ova otkrića imaju veliki istorijski i kulturni značaj za izučavanje ranih faza Bronzanog doba“, kaže Žumatajev.

(Telegraf Nauka/Live Science)