Ovo je „miris večnog života“: Naučnici otkrili sastojke balzama korišćenog na mumiji iz Starog Egipta

Foto: ukartpics / Alamy / Alamy / Profimedia

Naučnici su identifikovali antičku aromu identifikujući sastojke korišćene za balzamovanje egipatskih mumija i tako su vaskrsli drevni miris koji mnogi nazivaju i mirisom večnog života, javio je CNN. Ova aroma, izvučena iz ostataka plemkinje Senetnaj otkrivene u Dolini kraljeva u Egiptu 1900, korišćena je pre više od 3.500 godina, a sada će među prvima priliku da je osete imati posetioci specijalne izložbe u Muzeju Mozgard u Danskoj.

Rad naučnika na ovome opisan je u studiji objavljenoj u žurnalu Scientific Reports. Ona otkriva mnogo o društvenom položaju same Senetnaj, kao i metodama koje su korišćene da se sačuvaju njeni ostaci i značaju sastojaka za balzamovanje.

Preporučujemo

- Sastojci otkriveni u Senetnajinom balzamu su među najsloženijim i najrazličitijim iz tog perioda. Oni otkrivaju veliku brigu i sofisticiranost u pravljenju balzama. Prisustvo tako različitih sastojaka, uključujući egzotične poput damara i smole drveta pistaća, pokazuje da su za ovo balzamovanje korišćeni veoma retki i skupi materijali. To ukazuje na izvanredan položaj u društvu koji je imala Senetnaj – rekla je za CNN Barbara Huber, doktorand na Institutu geoantropologije Maks Plank u Nemačkoj.

Malo je poznato o Senetnaj, ali su ranija istraživanja utvrdila da je živela otprilike oko 1450. godine pre nove ere i da je bila dojilja faraona Amenhotepa II, dugo očekivanog sina i naslednika faraona Tutmosa III. Ona je brinula o Amenhotepu II i dojila ga kada je bio beba. Ona je nosila titulu „ukras kralja“, pokazali su istorijski spisi, i bila je cenjen član faraonove pratnje. Posle njene smrti, njeni vitalni organi su balzamovani i smešteni u 4 kanopske vaze sa poklopcima u obliku ljudske glave.

Egipćani su pažljivo uklanjali unutrašnje organe poput pluća, jetre, stomaka i creva tokom procesa mumifikacije kako bi sprečili rast bakterija i bolje sačuvali telo. Oni su verovali da je očuvanje tela za pogrebni život veoma važno kako bi duša imala gde da se vrati.

Nakon balzamovanja, kanopske vaze su stavljene u kraljevsku grobnicu u Dolini kraljeva i pronašao ih je egiptolog Hauard Karter, koji je kasnije pronašao i čuvenu Tutankamonovu grobnicu, 1900. godine. Senetnajino telo nije pronađeno.

Uključivanje dojilje u Dolinu kraljeva, nekropolu rezervisanu za faraone i najbogatije plemiće, ukazuje na to da je Senetnaj ima veliki ugled u očima faraona, navodi se u studiji.

- Ovaj rad pokazuje koliko su se Egipćani trudili tokom posmrtnih rituala i to ne samo u slučaju faraona, već i drugih ličnosti. Istovremeno, to nam jasno govori da je ona bila izuzetno značajna osoba, mnogo značajnija od opisa prema kome je dojilja budućeg faraona Amenhotepa II – rekla je za CNN Nikol Bojvin, vođa tima istraživača na Institutu za geoantropologiju Maks Plank.

Balzam je sadržao pčelinji vosak, biljna ulja, životinjske masti, prirodni bitumen i smolu. Otkriveni su i kumarin i benzojeva kiselina, kao i smola drveta pistaća i damar, koji postoji na drveću u Indiji i jugoistočnoj Aziji. Egzotični sastojci govore i o tome koliko su daleko išli trgovci Starog Egipta.

(Telegraf Nauka/CNN/Phys.org)