Otkrivene tajne porodice iz ruske stepe od pre 3.800 godina: Životni vek muškaraca bio je 36, a žena 28 godina

Jedno od nalazišta u Rusiji Foto: Maxim Korotchenko / Alamy / Alamy / Profimedia

Raznolikost porodičnih sistema u praistorijskim društvima oduvek je fascinirala naučnike. Istraživači Univerziteta Johan Gutenberg u Majncu analizirali su genome skeleta iz nekropole iz bronzanog doba upravo kako bi bacili detaljniji pogled na poreklo i genetsku strukturu praistorijskih porodičnih zajednica, navodi ScienceDaily.

Jens Blošer i Joakim Burger, obojica sa Univerziteta Johan Gutenberg, analizirali su genome skeleta iz kurgana Neplujevski starog 3.800 godina, koji je otkriven pre nekoliko godina, a nalazi se na geografskoj granici Evrope i Azije. Korišćenjem genoma, oni su dešifrovali porodične i bračne veze u ovom društvu. U istraživanju su im pomogli i arheolozi iz Jekaterinburga i Frankfurta, delimično su ih sponzorisali Nemačka istraživačka fondacija i Ruska naučna fondacija.

Preporučujemo

U ispitivanom kurganu u ruskoj stepi nalazili su se grobovi šestorice braće, njihovih žena, dece i unuka. Pretpostavka je da je najstariji brat imao osmoro dece sa dve žene, od kojih je jedna došla iz azijskih stepa na istoku. Druga braća nisu pokazaivala tragove poligamije i verovatno su živela monogamno, sa manje dece.

- Grobnica nam je dala fascinantan pogled na praistorijsku porodicu. Izuzetno je da je najstariji brat imao viši status i tako više šansi za reprodukciju. Pravo prvorođenog muškog deteta nam je poznato, što iz Starog zaveta, na primer, što iz aristokratije u Evropi – rekao je Blošer, glavni autor studije, a navodi se u saopštenju univerziteta.

Genetski podaci pokazali su i više od toga. Većina žena sahranjenih u kurganu su bile migranti. S druge strane, sestre sahranjene braće našle su svoje domove na nekom drugom mestu.

- Ženska bračna pokretljivost česta je i ima smisla iz ekonomske i evolutivne perspektive. Dok jedan pol ostaje na svom mestu i obezbeđuje kontinuitet porodice i zemlje, drugi se venčava u drugim krajevima da bi se sprečio incest – rekao je Burger.

U skladu sa tim, genetičari iz Majnca otkrili su da je raznolikost u genomu praistorijskih žena veća nego kod muškaraca. Žene koje su dolazile u porodicu stizale su iz daljih regiona i nisu bile u rodbinskim vezama jedne sa drugim. U novoj domovini one su pratile muževe do groba. Autori su zaključili da je u kurganu Neplujevski postojala i patrilinearnost, prenošenje lokalnih tradicija muškom linijom, i patriolokalnost, tj. mesto na kome živi porodica mesto je koje pripada muškarcu.

- Arheologija nam pokazuje da je pre 3.800 godina populacija u južnom Uralu poznavala uzgoj stoke i obradu metala, a preživljavala je uglavnom na mlečnim i mesnim proizvodima. Stanje zdravlja sahranjene porodice verovatno je bilo veoma loše. Prosečan životni vek žena bio je 28, a muškaraca 36 godina – rekla je Svetlana Šarapova, arheolog iz Jekaterinburga.

U poslednjoj generaciji upotreba kurgana je iznenada prestala i pronađena su samo novorođenčad i najmlađi.

- Moguće je da je stanovnike ovog kraja desetkovala bolest i da je preostala populacija otišla negde u potrazi za boljim životom – rekla je Šarapova.

- Postoji globalna povezanost između različitih porodičnih sistema i određenih formi životnog stila i ekonomije. Uprkos tome, ljudska društva karakteriše velika fleksibilnost. U kurganu Neplujevski nalazimo dokaze nejednakosti tipične za stočare: više partnera i mnogo dece za provorođenog sina i monogamne veze za većinu ostalih – rekao je Blošer.

Istraživači su otkrili dodatne genomske dokaze da su ljudi genetski slični onima iz Neplujevskog živeli u većem delu evroazijskog stepskog pojasa.

- Vrlo je moguće da su lokalne prakse koje smo otkrili postojale na mnogo širem području – rekao je Burger.

Buduće studije pokazaće do koje mere je model iz nalazišta Neplujevski postojao u drugim praistorijskim naseljima Evroazije.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)