Pronađene pećinske žvrljotine koje su napravili neandertalci: Stare su najmanje 57.000 godina

Na zidovima pećine u Francuskoj otkrivene su najstarije neandertalske žvrljotine – stotine linija, tačkica i talasa starih više od 57.000 godina, objavili su istraživači, a prenosi Arkeonews. Ove žvrljotine po zidovima analizirao je Žan-Klod Marke sa Univerziteta u Turu, a u studiji objavljenoj u žurnalu PLOS One objavio je zaključak da su ove žvrljotine po zidovima namerni proizvod ljudske ruke.

Tim je proučio slojeve sedimenta koji je zatvorio pristup ovom delu pećine pre između 57.000 i 75.000 godina, mnogo pre nego što su homo sapijensi stigli u ovaj deo Evrope.

- Tačno 15 godina od nastavka iskopavanja u La Roš-Kotaru, žvrljotine su datirane na pre oko 57.000 i, zahvaljujući stratigrafiji, verovatno na pre oko 75.000 godina, što znači da je reč o najstarijoj dekorisanoj pećini u Francuskoj, ako ne i u Evropi – napisali su autori u studiji.

Poslednjih godina istraživanja su pokazala da su neandertalci bili sofisticiraniji nego što se mislilo. Ipak, razumevanje njihovih simbola i njihovog umetničkog izraza ostalo je veoma ograničeno. Samo mali broj simbola se povezuje sa neandertalcima, pa je njihovo tumačenje često tema debata.

Kombinovano sa činjenicom da je u pećini pronađen i kameni alat povezan sa neandertalcima, veoma su jaki dokazi da su oni napravili i ove ukrase po zidovima.

Ovo su simboli koji nemaju oblik nekih figura, pa je namera iza njihovog nastanka nejasna. Međutim, slični ukrasi koje su pravili homo sapijensi nađeni su u drugim delovima sveta. To je dodatni dokaz da su ponašanje i aktivnosti neandertalaca bili kompleksni kao i kod naših direktnih predaka.

- Dugo se mislilo da neandertalci nisu bili sposobni da misle više od potrebnog za puko preživljavanje. Mislim da ovo otkriće mora da natera istraživače neandertalaca koji su sumnjali u njihove veštine da promene svoje stavove – naveo je arheolog Žan-Klod Marke.

Pećina La Roš-Kotar otkrivena je na brdu kraj Loare 1846, kada se gradila prva pruga.

(Telegraf Nauka/Arkeonews)