Ljudski ostaci u arhipelagu Sili pripadaju ratnici iz Gvozdenog doba

Foto: Erich Lessing / akg-images / Profimedia

Naučnici su rešili misteriju 2.000 godina stare grobnice u arhipelagu Sili, što postavlja zanimljiva pitanja o ratovanju u Britaniji tokom Gvozdenog doba.

Decenijama su se arheolozi pitali da li kamenjem pokrivena grobnica, pronađena 1999. na ostrvu Brajer, sadrži ostatke muškarca ili žene, piše Guardian.

Preporučujemo

Iskopavanja su otkrila mač u koricama od bakarne legure i štit pored ostataka jedne individue - predmete koji se obično povezuju sa muškarcima. Međutim, broš i bronzano ogledalo, ukrašeno motivom koji izgleda predstavlja Sunce, takođe su pronađeni, a obično se dovode u vezu sa ženama. Grob je jedinstven u Zapadnoj Evropi Gvozdenog doba pošto sadrži i ogledalo i mač.

Sad je naučna studija koju predvodi vladino telo Istorijska Engleska utvrdilo da ti ostaci pripadaju ženi, što je otkriće koje bi moglo baciti svetlo na ulogu žena ratnika tokom perioda u kom je nasilje među zajednicama, kako se smatra, bilo neizbežna realnost.

Prvobitni pokušaji da se utvrdi pol pomoću tradicionalnih metoda, kao što je analiza DNK, propali su zbog dezintegrisanosti kostiju. Sve što je moglo da se vidi od skeleta bila je tamna mrlja na zemlji gde je telo nekad ležalo, sa samo malim delovima kosti i zuba težine do 150 grama.

Napredak nauke, naročito razvoj sofisticirane tehnike na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu, značio je da je bilo moguće testirati zubnu gleđ.

Zubna gleđ je najtvrđa i najizdržljivija supstanca u ljudskom telu. Sadrži protein povezan sa X ili Y hromozomom, što znači da se može koristiti za utvrđivanje pola. Ovo je korisno zato što taj protein opstaje dobro u poređenju sa DNK.

„Naša analiza je uključivala ekstrakciju tragova proteina iz sićušnih delova preostale zubne gleđi. To nam je omogućilo da izračunamo verovatnoću od 96% da je individua bila žensko“, kaže dr Glendon Parker, vanredni profesor toksikologije životne sredine na Kalifornijskom univerzitetu.

Glavni oblik ratovanja pre 2.000 godina su verovatno bili prepadi – iznenadni napadi – na naselja neprijatelja. I ogledalo i oružje nađeni u grobnici su povezani sa ratovanjem.

Smatra se da su ogledala možda korišćena u Gvozdenom dobu za signalizaciju, komunikaciju i koordinaciju napada. Takođe su imala ritualističke funkcije, kao sredstvo komunikacije sa natprirodnim svetom kako bi se osigurao uspeh napada ili „očistili“ ratnici po povratku.

Dr Sara Stark, biolog za ljudski skelet u Istorijskoj Engleskoj, kaže da su nalazi dali dokaz „vodeće uloge za ženu u ratovanju na ostrvima Sili tokom Gvozdenog doba“.

„Iako nikad ne možemo imati potpuno saznanje o simbolizmu objekata nađenih u grobovima, kombinacija mača i ogledala sugeriše da je ta žena imala visok status u svojoj zajednici i možda igrala zapovedničku ulogu u lokalnom ratu, organizujući ili vodeći napade na suparničke grupe“.

„Ovo bi moglo ukazivati da je umešanost žena u napade i druge vrste nasilja bilo uobičajenije u društvu Gvozdenog doba nego što smo ranije mislili, i to je možda udarilo temelje za kasniju pojavu vođa poput Budike“, dodala je Stark.

Brajerski mač i ogledalo su izloženi u Muzeju ostrva Sili.

(Telegraf Nauka/Guardian)