Misterija Kušanskog carstva rešena zahvaljujući „kralju kraljeva“: Lingvisti uspeli da dešifruju drevno pismo

Natpis na kušanskom pismu Photograph: Bobomullo Bobomulloev

Kušansko carstvo u Aziji bilo je jedna od najuticajnijih država starog veka, a naučnici sa Odeljenja za lingvistiku Univerziteta u Kelnu uspeli su da dešifruju do sada nerazumljivo pismo, saopštio je Univerzitet. Rad je objavljen u žurnalu Transactions of Philological Society.

Tim istraživača uspeo je da dešifruje pismo koje je zbunjivalo naučnike više od 70 godina, takozvano „nepoznato kušansko pismo“. Tokom poslednjih nekoliko godina Svenja Bonman, Jakob Halfman i Natali Korobzov ispitivali su fotografije natpisa pronađenog u pećinama, kao i na činijama i posudama iz različitih centralnoazijskih zemalja, a cilj im je bio da reše zagonetku. Oni su 1. marta 2023. prvi put objavili da su delimično dešifrovali nepoznato kušansko pismo i to na onlajn konferenciji u organizaciji Akademije nauka Republike Tadžikistan. Trenutno, oko 60 odsto slova uspeli su da pročitaju, a grupa radi na dešifrovanju ostalih slova.

Preporučujemo

- Naše dešifrovanje ovog pisma može da nam pomogne da shvatimo jezik i kulturnu istoriju centralne Azije i Kušanskog carstva, na sličan način na koji su dešifrovanje egipatskih hijeroglifa ili majanskih natpisa omogućili da saznamo više o Egiptu ili civilizaciji Maja – rekla je Svenja Bonman, glavni autor studije, navodi se u saopštenju.

Do sada je poznato samo nekoliko desetina natpisa na kušanskom pismu, a većina njih je pronađena u Tadžikistanu, Avganistanu i Uzbekistanu. Postoji i trojezični natpis koji su otkrili francuski arheolozi šezdesetih godina u Avganistanu, na steni na nadmorskoj visini od 4.320 metara oko 100 kilometara jugoistočno od Kabula

Za ovaj sistem pisanja, navodi se u saopštenju, znalo se od pedesetih godina prošlog veka. Prošle godine pronađen je kratak dvojezični natpis na 30 kilometara od Dušanbea, prestronice Tadžikistana. Uz natpis na kušanskom pismu, imao je i deo na poznatom, baktrijskom jeziku. Otkriće je dovelo do toga da je više naučnika pokušalo da ga dešifruje. Na kraju, lingvisti sa nemačkog Univeziteta u Kelnu uspeli su u tome u kolaboraciji sa tadžikistanskim arheologom dr Bobomulom Bobomulojevim.

Tim je koristio metodologiju korišćenu i u prošlosti, na isti način na koji su dešifrovani egipatski hijeroglifi pomoću kamena Rozeta, drevno persijsko klinasto pismo ili grčki linear-B. Zahvaljujući dvojezičnom i trojezičnom natpisu postepeno su donošeni zaključci o načinu pisanja i jeziku. Uspeh je na kraju postignut zahvaljujući otkrivanju kraljevskog imena Vema Tahtu, koji se pojavljivao na paralelnim tekstovima, kao i tituli „kralj kraljeva“, prepoznatoj na više mesta. Titula je bila posebno dobar indikator jezika i korak po korak lingvisti su bili u stanju da analiziraju sekvence slova i otkriju fonetsku vrednost pojedinačnih slova.

Prema rečima grupe naučnika, kušansko pismo pomaže u razumevanju do sada nepoznatog iranskog jezika, koji nije identičan ni baktrijskom, ali ni jeziku Saka. Jezik je verovatno u srednjoj poziciji razvoja između ova dva jezika. Moguće da je reč o jeziku severne Baktrije ili jeziku pojedinih nomadskih naroda Azije. U jednom trenutku, bio je zvanični jezik Kušanskog carstva uz baktrijskih, sanksritski i gandarski. Naučnici planiraju nova putovanja u centralnu Aziju kako bi otkrili još natpisa u Tadžikistanu.

Kušansko carstvo formirano je na teritoriji antičke Baktrije. Održavali su diplomatske kontakte sa Rimom, Persijom i Kinom dinastije Han. U 1. i 2. veku su se širili do severnog dela Indijskog potkontinenta, ali je u 3. veku oslabilo i palo pod vlast Sasanida i Gupta.

(Telegraf Nauka/Universität zu Köln)