„Deluje kao auto-put, ali… Uvek postoji rešenje“: Rover istražuje „džinovsku paukovu mrežu“ na Marsu

Rover Kjuriositi već oko 6 meseci istražuje region pun geoloških formacija koje iz svemira nalikuju na džinovske paukove mreže. Reč je o prostoru niskih grebena visokih otprilike od 1 do 2 metra sa peščanim udubljenjima između njih.

Preporučujemo

Ove formacije, koje se protežu kilometrima, pokazuju da su drevne podzemne vode tekle ovim delom Crvene planete kasnije nego što su naučnici očekivali. Ova mogućnost otvara nova pitanja o tome koliko je dugo mikrobni život mogao da opstane na Marsu pre više milijardi godina, pre nego što su reke i jezera presušili i za sobom ostavili zaleđenu pustinju, saopštila je američka svemirska agencija NASA.

Iako i na Zemlji postoje slični grebeni, oni su retko viši od nekoliko centimetara i obično se nalaze u pećinama ili suvim, peščanim okruženjima. Tim misije Kjuriositi želeo je da izbliza pogleda marsovske formacije i prikupi više podataka. To je predstavljalo pravi izazov za vozače rovera: morali su da šalju uputstva Kjuriositiju, vozilu veličine SUV-a koje teži 899 kilograma, kako bi se kretao vrhovima grebena koji nisu mnogo širi od samog rovera.

- Skoro da deluje kao auto-put kojim možemo da vozimo. Ali onda moramo da se spustimo u udubljenja, gde treba paziti na proklizavanje točkova ili poteškoće pri skretanju u pesku. Uvek postoji rešenje. Potrebno je samo isprobati različite putanje - rekla je Ešli Strup, inženjerka operativnih sistema iz Laboratorije za mlazni pogon (JPL), koja je napravila Kjuriositi i vodi misiju.

Za naučnike, izazov je odgonetnuti kako tako prostrana mreža ovih geoloških formacija može postojati na planini Šarp, visokoj 5 kilometara, uz koju se rover penje. Svaki sloj planine formiran je u drugoj eri drevne, promenljive klime Marsa. Što se Kjuriositi više penje, to pejzaž više nosi znakove da se voda s vremenom isušivala, uz povremene vlažne periode kada su se reke i jezera vraćali.

- Videti formacije ovako visoko na planini sugeriše da je nivo podzemnih voda morao biti prilično visok. A to znači da je voda potrebna za održavanje života mogla trajati mnogo duže nego što smo mislili na osnovu posmatranja iz orbite - rekla je Tina Seger sa Univerziteta Rajs u Hjustonu, jedna od naučnica misije koja predvodi istraživanje ovih formacija.

Prethodni snimci iz orbite uključivali su jedan ključni dokaz: tamne linije koje se protežu preko „paukovih mreža“. Naučnici su 2014. pretpostavili da bi ove linije mogle biti ono što je poznato kao centralne pukotine, gde su se podzemne vode probijale kroz pukotine u stenama i omogućile koncentraciju minerala. Istražujući grebene izbliza, Kjuriositi je otkrio da su ove linije zaista pukotine, što daje na težini toj hipotezi.

Rover je takođe otkrio kvrgave teksture zvane čvorići, očigledan znak nekadašnjih podzemnih voda koji su Kjuriositi i druge misije na Marsu više puta uočili. Neočekivano, ove nodule nisu pronađene blizu centralnih pukotina, već duž zidova grebena i u udubljenjima između njih.

- Još ne možemo sasvim da objasnimo zašto se čvorići pojavljuju baš tamo. Možda su grebeni prvo učvršćeni mineralima, a kasniji prodori podzemnih voda su ostavili nodule oko njih – rekla je Segerova.

Veliki deo naučnog rada Kjuriositija fokusiran je na uzorke stena prikupljene bušilicom za drobljenje kamena na kraju robotske ruke rovera. Dobijeni prah se može ubaciti u složene naučne instrumente u telu vozila radi analize.

Prošle godine, bušilicom su prikupljena tri uzorka iz ovog regiona – jedan sa vrha grebena, jedan iz matične stene unutar udubljenja i jedan iz prelazne oblasti pre nego što je Kjuriositi stigao do grebena – i analizirana su rendgenskim zracima i u pećnici sa visokom temperaturom. Rendgenske analize su otkrile minerale gline u grebenu i karbonatne minerale u udubljenju, pružajući dodatne tragove za razumevanje nastanka ovih oblika.

Misija je nedavno prikupila i četvrti uzorak, koji je analiziran posebnom tehnikom rezervisanom za najzanimljivije naučne ciljeve.

(Telegraf Nauka/NASA)