Ovako nešto nikad ranije nije viđeno: Najveća digitalna kamera na svetu otkrila najbrže rotirajući asteroid

Astronomi su, analizirajući podatke Opservatorije Vera K. Rubin, otkrili najbrže rotirajući asteroid prečnika većeg od pola kilometra. Ovaj podvig moguć je isključivo zahvaljujući ovom novom instrumentu, saopštila je Opservatorija Vera K. Rubin.

Studija objavljena u The Astrophysical Journal Letters pruža ključne informacije o sastavu i evoluciji asteroida i pokazuje kako Opservatorija pomera granice onoga što možemo da otkrijemo u našem, Sunčevom sistemu.

Preporučujemo

U okviru događaja „Prvi pogled” Opservatorije Vera K. Rubin u junu 2025. godine, Rubin je objavio da je posmatrao hiljade asteroida koji krstare Sunčevim sistemom, od kojih oko 1.900 nikad ranije nije primećeno. Usred tog naleta, tim astronoma otkrio je 19 superbrzih i ultrabrzih rotirajućih asteroida. Jedan od njih je najbrže rotirajući asteroid veći od 500 metara ikada otkriven.

Studiju je predvodila Sara Grinstrit, asistent astronom u NSF NOIRLab-u i vođa radne grupe za objekte blizu Zemlje i međuzvezdane objekte u okviru Kolaboracije za nauku o Sunčevom sistemu Opservatorije Rubin.

Studija o kojoj je reč koristi podatke prikupljene tokom približno deset sati kroz sedam noći u aprilu i maju 2025. godine, tokom rane faze rada Opservatorije Rubin. Ovo je prvi objavljeni recenzirani naučni rad koji koristi podatke sa LSST kamere, najveće digitalne kamere na svetu.

- Investicija Ministarstva energetike u vrhunsku tehnologiju Opservatorije Vera Rubin, posebno u LSST kameru, pokazuje se kao neprocenjiva. Otkrića poput ovog izuzetno brzo rotirajućeg asteroida direktan su rezultat jedinstvene sposobnosti opservatorije da pruži astronomske podatke visoke rezolucije u vremenskom domenu, pomerajući granice onoga što je ranije bilo moguće posmatrati - rekla je Redžina Ramejika, pomoćnica direktora DOE za fiziku visokih energija.

- Godinama smo znali da će Opservatorija služiti kao mašina za otkrivanje univerzuma, a već vidimo jedinstvenu snagu kombinovanja LSST kamere sa neverovatnom brzinom Vere K. Rubin. Zajedno, Rubin može da napravi snimak svakih 40 sekundi. Sposobnost da se pronađu hiljade novih asteroida u tako kratkom vremenskom periodu i nauči toliko toga o njima je prozor u ono što će biti otkriveno tokom desetogodišnjeg istraživanja - rekao je Aron Rudman, zamenik šefa LSST-a i profesor fizike čestica i astrofizike na SLAC-u.

Dok asteroidi kruže oko Sunca, oni se takođe okreću različitim brzinama. Ove brzine rotacije ne nude samo tragove o uslovima njihovog nastanka pre više milijardi godina, već nam govore i o njihovom unutrašnjem sastavu i evoluciji tokom životnog veka. Konkretno, asteroid koji se brzo okreće možda je ubrzan usled prošlog sudara sa drugim asteroidom, što sugeriše da bi mogao biti fragment prvobitno većeg objekta.

Studija predstavlja 76 asteroida sa pouzdanim periodima rotacije. Ovo uključuje 16 superbrzih rotatora sa periodima rotacije između otprilike 13 minuta i 2,2 sata, i tri ultrabrza rotatora koji završe pun krug za manje od pet minuta.

Svih 19 novootkrivenih brzih rotatora duži su od terena za fudbal. Najbrže rotirajući asteroid glavnog pojasa, nazvan 2025 MN45, ima prečnik od 710 metara i završi punu rotaciju svakih 1,88 minuta. Ova kombinacija ga čini najbrže rotirajućim asteroidom prečnika preko 500 metara koji su astronomi ikada pronašli.

- Jasno je da ovaj asteroid mora biti napravljen od materijala koji ima veoma veliku čvrstinu kako bi ostao u jednom komadu dok se tako brzo okreće. Izračunali smo da bi mu bila potrebna kohezivna snaga slična onoj kod čvrste stene. Ovo je donekle iznenađujuće, jer se veruje da je većina asteroida ono što zovemo „gomile krša“, što znači da su sačinjeni od mnogo, mnogo malih komada stena i krhotina koji su se sjedinili pod dejstvom gravitacije tokom formiranja Sunčevog sistema ili kasnijih sudara – rekao je Grinstritova.

Pored 2025 MN45, druga značajna otkrića asteroida koja je tim napravio uključuju 2025 MJ71 (period rotacije 1,9 minuta), 2025 MK41 (3,8 minuta), 2025 MV71 (13 minuta) i 2025 MG56 (16 minuta). Ovih pet superbrzih i ultrabrzih rotatora prečnika su od nekoliko stotina metara i pridružuju se nekolicini NEO-a kao najbrže rotirajući asteroidi manji od kilometra koji su poznati.

(Telegraf Nauka/Vera C. Rubin Observatory)