Ovako nešto NIKAD nije primećeno: Kosmički džin veći je 10.000 puta od crne rupe u centru naše galaksije?

Astronomi veruju da su otkrili najmasivniju crnu rupu koja je do sada primećena. Ovaj kosmički džin je blizu teorijske gornje granice onoga što je moguće u svemiru i 10.000 puta je teži od crne rupe u centru naše galaksije Mlečni put, saopštilo za Kraljevsko astronomsko društvo.

Džinovska crna rupa nalazi se u najmasivnijoj galaksiji koja je do sada posmatrana – u Kosmičkoj potkovici. Ona je toliko velika da iskrivljuje prostor i vreme i savija svetlost pozadinske galaksije koja prolazi pored nje u džinovski Ajnštajnov prsten u obliku potkovice.

Preporučujemo

Veličina ove crne rupe je 36 milijardi solarnih masa, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Smatra se da svaka galaksija u svemiru ima supermasivnu crnu rupu u svom centru i da veće galaksije sadrže veće, poznate kao ultramasivne crne rupe.

- Ovo je jedna od 10 najmasivnijih crnih rupa do sada otkrivenih, a vrlo je moguće i najmasivnija. Većina drugih merenja mase crnih rupa je indirektna i ima prilično velike nesigurnosti oko veličina, tako da zaista ne znamo sa sigurnošću koja je najveća. Međutim, zahvaljujući našoj novoj metodi, imamo mnogo veću sigurnost u pogledu mase ove crne rupe - rekao je profesor Tomas Kolet, istraživač sa Univerziteta u Portsmutu.

Istraživači su detektovali crnu rupu u Kosmičkoj potkovici koristeći kombinaciju gravitacionog sočiva i stelarne kinematike (proučavanja kretanja zvezda unutar galaksija, kao i brzine i načina na koji se kreću oko crnih rupa). Potonja metoda se smatra zlatnim standardom za merenje masa crnih rupa, ali ne funkcioniše dobro izvan veoma bliskog univerzuma, jer galaksije na nebu izgledaju suviše male da bi se razlučila oblast u kojoj se nalazi supermasivna ili ultramasivna crna rupa.

Dodavanje gravitacionog sočiva pomoglo je timu da „prodre mnogo dublje u svemir“, rekao je profesor Kolet.

- Efekat crne rupe smo detektovali na dva načina – ona menja putanju svetlosti dok putuje pored crne rupe i uzrokuje da se zvezde u unutrašnjim delovima njene matične galaksije kreću izuzetno brzo (skoro 400 km/s). Kombinovanjem ova dva merenja možemo biti potpuno sigurni da je crna rupa stvarna – rekao je on.

Vodeći istraživač, doktorand Karlos Melo sa Saveznog univerziteta Rio Grande do Sul (UFRGS) u Brazilu, dodao je da se „ovo otkriće odnosi na uspavanu crnu rupu – onu koja u vreme posmatranja ne prikuplja aktivno materijal“.

Crna rupa u Kosmičkoj potkovici nalazi se veoma daleko od Zemlje, oko 5 milijardi svetlosnih godina.

- Tipično, za tako udaljene sisteme, merenja mase crne rupe su moguća samo kada je crna rupa aktivna. Ali te procene zasnovane na akreciji često imaju značajne nesigurnosti. Naš pristup, koji kombinuje snažno gravitaciono sočivo sa stelarom dinamikom, nudi direktnije i pouzdanije merenje, čak i za ove udaljene sisteme - rekao je Melo

(Telegraf Nauka/Royal Astronomical Society)