Radarski instrument svemirske letelice Evropa Kliper dokazao se kod Marsa

Nasina najveća interplanetarna letelica je testirala svoj radar tokom proletanja pored Marsa. Rezultati uključuju detaljan snimak i predskazuju uspeh misije kod Jupiterovog meseca Evropa.

Prilikom proletanja pored Marsa u martu, „Evropa Kliper“ je izveo bitan radarski test koji nije moguć na Zemlji. Pošto je proučena masa podataka, naučnici mogu da proglase uspeh: radar je učinio baš ono što je očekivano, odbijajući i primajući signale iz oblasti oko Marsovog ekvatora bez problema.

Preporučujemo

Radarski instrument REASON će „pogledati“ u Evropinu ledenu koru koja bi mogla sadržati džepove vode. Radar će možda čak moći da detektuje okean ispod kore Jupiterovog najvećeg meseca.

Cilj testa prilikom proletanja pored Marsa bilo je utvrđivanje spremnosti radara za misiju kod Evrope. Svaki deo instrumenta je uradio tačno ono što je trebalo.

Radar će pomoći naučnicima da razumeju kako led može zarobiti materijale iz okeana i preneti ih na površinu meseca. Iznad tla, pomoći će u izučavanju elemenata Evropine topografije, kao što su grebeni, tako da naučnici mogu ispitati kako su povezani sa odlikama koje REASON snimi ispod površine.

„Kliper“ ima neobičnu radarsku konstrukciju – REASON koristi dva para tankih antena koja izbijaju iz solarnih panela preko distance od oko 17,6 metara. Sami paneli su ogromni, veličine kao košarkaški teren, tako da mogu uhvatiti što više svetlosti na Evropi, koja dobija otprilike 25 puta manje Sunčeve svetlosti nego Zemlja.

Izvedeni su svi testovi koji su bili mogući pre lansiranja svemirske letelice iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi 14. oktobra 2024. Nakon što je postavljen pravi hardver, morao je da ostane sterilan i mogao se testirati samo u zatvorenom prostoru.

Glavni cilj misije tokom proletanja pored Marsa 1. marta, manje od pet meseci nakon lansiranja, bio je da se iskoristi gravitaciona sila te planete radi preoblikovanja trajektorije svemirske letelice. Međutim, takođe su postojale mogućnosti za kalibraciju infracrvene kamere i izvođenje probe radara na terenu koji naučnici NASA proučavaju decenijama.

Dok je „Kliper“ jurio pored vulkanskih predela Crvene planete – počev od 5.000 kilometara do 884 kilometra iznad površine – REASON je slao i primao radiotalase oko 40 minuta. Poređenja radi, kod Evrope će radar funkcionisati na blizini od 25 kilometara do površine tog meseca.

Inženjeri su sakupili 60 gigabajta podataka. Skoro odmah se moglo reći da REASON funkcioniše dobro. Naučnici sad mogu da nauče kako da procesuiraju podatke i razumeju ponašanje instrumenta u poređenju sa modelima.

Sveukupan put „Klipera“ do ledenog meseca iznosiće oko 2,9 milijardi kilometara i uključuje još jednu gravitacionu asistenciju – pomoću Zemlje – 2026. godine. Letelica je trenutno oko 450 miliona kilometara daleko od Zemlje.

Tri glavna naučna cilja „Evropa Klipera“ su određivanje debljine ledene kore meseca Evropa i njenih interakcija sa okeanom ispod, istraživanje njenog sastava i opisivanje njene geologije. Detaljno istraživanje Evrope pomoći će naučnicima da bolje razumeju astrobiološki potencijal za vanzemaljske svetove pogodne za život.

Pod upravom Kalifornijskog instituta za tehnologiju u Pasadeni, Laboratorija NASA za mlazni pogon (JPL) vodi razvoj misije Evropa Kliper u saradnji sa Laboratorijom za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopskins, u ime Direktorata NASA za naučne misije u Vašingtonu.

(Telegraf Nauka/NASA)