Studija otkriva manje šanse za sudar Mlečnog puta i Andromede

Mlečni put i susedna galaksija Andromeda trenutno jure jedna prema drugoj brzinom od oko 400.000 kilometara na sat, pripremajući moguću buduću galaktičku koliziju koja bi ih obe razorila.

Međutim, koliko je verovatan taj kosmički sudar? Dok ranije istraživanje predviđa da će se to dogoditi otprilike za 4-4,5 milijardi godina, nova studija koja koristi nedavne opservacione podatke i uključuje nove varijable kaže da sudar uopšte nije izvestan. Verovatnoća sudara u narednih pet milijardi godina je određena kao manja od 2%, a u narednih 10 milijardi godina – oko 50%.

Preporučujemo

Galaktička spajanja nisu poput trke u razaranju, sa zvezdama i planetama koje udaraju jedne u druge, već su komplikovano mešanje u ogromnim razmerama.

„Taj budući sudar – ako se desi – bio bi kraj i Mlečnog puta i Andromede“, kaže astrofizičar Til Savala sa Univerziteta u Helsinkiju. Struktura obe galaksije bi bila uništena i nova galaksija eliptičnog oblika proizašla bi iz spajanja. „Ako dođe do spajanja, verovatnije je da će se desiti 7-8 milijardi godina u budućnosti. Međutim, na osnovu sadašnjih podataka, ne možemo predvideti vreme spajanja, ako se uopšte dogodi“.

Te dve galaksije su trenutno udaljene jedna od druge oko 2,5 miliona svetlosnih godina. Svetlosna godina je distanca koju svetlost pređe tokom godinu dana – 9,5 biliona kilometara.

Sunce je jedna od mnogo milijardi zvezda Mlečnog puta. Totalna masa naše spiralne galaksije – uključujući njene zvezde i međuzvezdani gas, kao i njenu tamnu materiju, koja je nevidljivi materijal čije prisustvo otkrivaju njeni gravitacioni efekti – iznosi otprilike bilion masa Sunca.

Galaksija Andromeda ima oblik i totalnu masu koji su slični kao u slučaju Mlečnog puta.

Istraživači su simulirali kretanje Mlečnog puta tokom narednih 10 milijardi godina pomoću novih podataka od svemirskih teleskopa Gaja i Habl i raznih teleskopa na Zemlji, kao i revidiranih procena galaktičke mase.

Samo obližnje galaksije su razmatrane u pogledu mogućeg sudara. Ranije istraživanje je uzimalo u obzir gravitacioni uticaj galaksije Trougao (takođe poznate kao Mesje 33 ili M33), koja je otprilike upola manja od Mlečnog puta i Andromede, ali je uračunavalo Veliki Magelanov oblak, manju satelitsku galaksiju Mlečnog puta, poput ove studije.

„Ako se samo M33 doda u sistem od dva tela, šanse za spajanje Mlečnog puta i Andromede se povećavaju, ali uključivanje Velikog Magelanovog oblaka ima suprotan efekat“, kaže Savala.

Istraživači su zaključili da je spajanje Mlečnog puta i Velikog Magelanovog oblaka skoro sigurno u periodu od naredne dve milijarde godina, mnogo pre potencijalnog sudara sa Andromedom.

Jedna značajna razlika između Mlečnog puta i Andromede je masa supermasivnih crnih rupa u njihovim centrima. Strelac A* (Sgt*) ima oko četiri miliona masa Sunca. Crna rupa Andromede ima oko 100 miliona Sunčevih masa.

Kolizije između zvezda su vrlo malo verovatne, ali bi se dve supermasivne crne rupe spustile u centar novoformirane galaksije, gde bi se spojile.

Galaktička spajanja se dešavaju od ranih faza univerzuma i naročito su uobičajena u oblastima univerzuma gde su galaksije u grupama. U ranom univerzumu, galaktička spajanja su bila mnogo češća, tako da bi se prva spajanja desila vrlo brzo nakon formiranja prvih galaksija, kažu istraživači.

Manja spajanja – mnogo manjih galaksija – dešavaju se češće. Zaista, Mlečni put se trenutno spaja sa nekoliko patuljastih galaksija.

(Telegraf Nauka/Reuters)