Astronomi predstavili najveću kolekciju slika egzokometa iz 74 planetarna sistema

Astronomi su, po prvi put, snimili desetine pojasa kometa oko zvezda. Na 74 slike vide se sistemi različite starosti, od onih tek formiranih do onih starih nekoliko milijardi godina, i pokazuju značajnu ulogu kometa u formiranju zvezda i planetarnih sistema, saopštio je Centar za astrofiziku Harvarda i Smitsonijana.

Da bi pronašli dokaze o kometama izvan našeg Sunčevog sistema (egzokometama), astronomi su koristili dva teleskopa za detektovanje određenog opsega radio-talasa: Submilimetarski sistem (SMA) na Havajima i ALMA u pustinji Atakama, u Čileu.

Preporučujemo

U posmatranim regionima je toliko hladno (od -250 do -150 stepeni) da je većina jedinjenja, uključujući vodu, zamrznuta kao led na ovim egzokometama. Astrofizičari, dakle, posmatraju gde se nalaze rezerve leda planetarnih sistema.

- Egzokomete su gromade stena i leda, prečnika od najmanje jednog kilometra, koje se sudaraju unutar ovih pojaseva da bi proizvele kamenčiće koje ovde posmatramo pomoću ALMA i SMA teleskopa. Pojasevi egzokomketa su pronađeni u najmanje 20 odsto planetarnih sistema, uključujući i naš – rekao je Luka Matra sa Koledža Triniti u Dablinu, vođa istraživanja.

Kojperov pojas je primer pojasa kometa u našem Sunčevom sistemu. Smešten daleko iza orbite Plutona, neki naučnici misle da je Kuiperov pojas izvor vode za planete, među kojima je i Zemlja, isporučene pre nekoliko milijardi godina.

Nova galerija pokazuje izvanrednu raznolikost strukture u pojasevima. Neki su uski prstenovi, dok su drugi širi i mogli bi se kategorisati više kao diskovi nego kao pojasevi.

Štaviše, neki od 74 egzokometarna sistema imaju više prstenova ili diskova, a neki od njih su ekscentrični, što znači da nisu kružne orbite, već više kao ovalne. Ovo pruža dokaze da su prisutne još uvek neotkrivene planete i da njihova gravitacija utiče na raspodelu kamenčića u ovim sistemima.

Studija o pojasevima kometa objavljena je u časopisu Astronomy & Astrophysics za januar 2025. godine, a dostupna je na sajtu arXiv.

(Telegraf Nauka/)