Napredak u potrazi za planetom X: Novi teleskop bi mogao rešiti najveću misteriju solarnog sistema

Naučnici nisu nikad bili bliže otkrivanju jedne od najneuhvatljivijih misterija astronomije: planete X. Novi teleskop će uneti revoluciju u potragu za tajanstvenom devetom planetom i dovesti u pitanje naše shvatanje granica solarnog sistema.

Ideja planete X, to jest planete 9, decenijama fascinira astronome. Ova hipotetička planeta, za koju se smatra da ima sedam puta masu Zemlje, mogla bi dati odgovore na neke od najzagonetnijih fenomena u spoljnom solarnom sistemu.

Preporučujemo

Sa orbitom daleko iza Neptuna, veruje se da se planeta X nalazi u regionu gde Sunčeva svetlost jedva dopire, zapanjujućih 250 milijardi kilometara daleko od Sunca. Naučnici smatraju da njen gravitacioni uticaj objašnjava čudne orbitalne obrasce objekata u Kojperovom pojasu, prstenu ledenih krhotina i patuljastih planeta na obodu solarnog sistema.

Anomalije u Kojperovom pojasu nalaze se u središtu potrage. Šest objekata u ovom regionu imaju čudne, grupisane orbite koje sugerišu da su pod uticajem nekog neopaženog masivnog tela. Planeta X bi mogla biti deo slagalice koji nedostaje.

Predstojeće pokretanje opservatorije „Vera Rubin“ u Čileu predstavlja prekretnicu u ovoj potrazi. Ovaj najsavremeniji sistem je opremljen najvećom digitalnom kamerom ikad napravljenom. Njeni kapaciteti će omogućiti astronomima da dosad najdetaljnije pregledaju južnu hemisferu neba, sakupljajući ogromne količine podataka tokom sledeće decenije.

Za razliku od ranijih pokušaja da se locira planeta X, koji su se oslanjali na teorijsko modeliranje i indirektna svedočanstva, „Rubin“ će se fokusirati na direktnu opservaciju. Pažljivo pregledajući određene oblasti neba u potrazi za nerazgovetnim, pokretnim objektima, mogao bi identifikovati nedokučivu planetu.

Pošto možemo da posmatramo neverovatno udaljene galaksije, detektujemo prigušene gravitacione talase i čak snimamo crne rupe, lako je pomisliti da imamo kompletan popis objekata u našem solarnom sistemu. Relativno gledano, to je samo naš bliski komšiluk. Međutim, zapravo je veoma teško locirati sve.

Pronalazak neke planete tako daleko od Sunca predstavlja posebne izazove. Za razliku od zvezda koje emituju sopstvenu svetlost, planeta X bi samo reflektovala Sunčevu svetlost, što bi je činilo izuzetno tamnom. Zbog te potmulosti, zajedno sa ogromnom udaljenošću, bila je nevidljiva prilikom ranijih potraga.

Ideju o planeti X je 2016. prvi izneo Majkl Braun, profesor planetarne astronomije na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Braunova teorija je zasnovana na matematičkim modelima koji ukazuju da orbite izvesnih objekata u Kojperovom pojasu najbolje mogu biti objašnjene prisustvom neke masivne, daleke planete.

Opservatorija bi trebalo da obezbedi prve vizuelne dokaze. Ipak, skepticizam je i dalje prisutan. „Raspoloživi podaci su podložni mnogim efektima selekcije i opservacionim pristranostima. Međutim, neke spekulacije će biti potvrđene“, kaže Majkl Smit, profesor astronomije na Univerzitetu Kent. Značajno je da entuzijazam bude izbalansiran naučnom strogošću.

Rad opservatorije „Rubin“ biće test da li teorijska predviđanja mogu da izdrže opservacionu proveru. Uprkos potencijalu opservatorije, astronomi se suočavaju sa značajnim preprekama.

Ogromna udaljenost planete X znači da je malo verovatno da će ona biti sjajan, očigledan objekat na teleskopskim snimcima.

Čak i ako planeta X bude locirana, proces neće biti dramatičan kao što bi se moglo očekivati. Direktno otkrivanje planete 9 u našem solarnom sistemu moglo bi početi tako što će astronom primetiti (ili će mu kompjuter reći) da je neki piksel sjajniji nego pre nekoliko dana, a onda bi trebalo opet proveriti kako izgleda nakon nekoliko dana. Ovaj mukotrpni pristup pokazuje tehničke i logističke prepreke uključene u identifikaciju tako tamnog objekata na ogromnoj svemirskoj pozadini.

Ako planeta X bude potvrđena, to bi bilo jedno od najznačajnijih otkrića u savremenoj astronomiji. Pored rešavanja misterije Kojperovog pojasa, ta detekcija bi preoblikovala naša shvatanje strukture solarnog sistema i inspirisala nove puteve istraživanja.

Implikacije idu dalje od naučne zajednice. Interesovanje javnosti za planetarnu nauku je poraslo u proteklim godinama, podstaknuto misijama na Mars, zapanjujućim slikama svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ i raspravama o planetarnom statusu Plutona. Otkriće planete X bi privuklo globalnu pažnju i dalje istaklo postojanu radoznalost čovečanstva u pogledu kosmosa.

Međutim, potrebno je strpljenje. Detekcija nije nemoguća, samo se mora posmatrati odgovarajući deo neba u odgovarajuće vreme pomoću odgovarajuče opreme. Oprezna ravnoteža optimizma i realizma definiše aktuelnu potragu. Bez obzira na to da li će planeta X postati istinski dodatak našem solarnom sistemu ili ostati nepotvrđena hipoteza, ova potraga je primer napopustljivog nagona naučnika da istražuju nepoznato.

(Telegraf Nauka/Daily Galaxy)