Nuklearna eksplozija bi mogla spasiti našu planetu od velikog asteroida

Američki naučnici pokazuju kako ogroman udar zračenja može pretvoriti u paru deo asteroida i skrenuti ga sa putanje.

Naučnici, kao i producenti holivudskih filmova, dugo posmatraju nuklearne bombe kao obećavajući oblik odbrane ako se neki ogromni asteroid iznenada pojavi na putu ka Zemlji.

Sad su istraživači u službi američke vlade postavili tu ideju na čvrstu osnovu, pokazujući kako bi takva eksplozija mogla spasiti svet, prvi put sveobuhvatno demonstrirajući odbranu planete uz nuklearnu pomoć.

Preporučujemo

Fizičari u nacionalnoj laboratoriji Sandija, čiji primarni zadatak je bezbednost američkog nuklearnog arsenala, zabeležili su na nivou nanosekude kako silovit udar zračenja usled nuklearne eksplozije može pretvoriti u paru deo obližnjeg asteroida.

Taj događaj je toliko snažan da zagreva površinu na više desetina hiljada stepeni, stvarajući brzo šireću loptu gasa sposobnu da skrene asteroid. Uz tačnu računicu, to bi trebalo da bude dovoljno da se odloži sudnji dan.

Razarajući udari asteroida su retki u Zemljinoj istoriji, ali su ljudi naučili iz događaja od pre 66 miliona godina da svemirske stene mogu predstavljati katastrofu. Asteroid koji je okončao vladavinu dinosaurusa bio je širok oko 10 kilometara, ali i mnogo manje stene mogu biti opasne. Meteor širok 18 metara koji je 2013. eksplodirao nad ruskim gradom Čeljabinskom povredio je više od 1.200 ljudi.

S obzirom na egzistencijalnu prirodu pretnje, istraživači proučavaju strategije za zaštitu Zemlje od ogromnih udara. Godine 2022, Nasina sonda DART je namerno udarila u Dimorfos, mali satelit asteroida Didimos. Ta misija je pokazala da kinetički udar može zaštititi Zemlju, ali je trebalo da bude izveden godinama pre predstojećeg udara.

Nuklearna opcija je za veće asteroide, naročito kad nema mnogo vremena. Ne uključuje obaranje asteroida, ili pristup Brusa Vilisa u filmu Armagedon – ubacivanje bombe u izbušenu rupu. Efikasnija je eksplozija na distanci, koja deo površine asteroida pretvara u paru, a ostalo prepušta Njutnovom trećem zakonu.

U eksperimentu su delovi imitacije asteroida izloženi intenzivnim pulsevima rendgenskog zračenja, sličnim kao prilikom nuklearne eksplozije. Puls prvo uništava potporu koja drži materijal na okupu i zatim vrlo brzo pretvara u paru ciljanu površinu, stvarajući šireći gas koji vrši potisak.

Ova strategija bi trebalo da deluje na asteroide široke do četiri kilometra, kažu naučnici, ali to nije konačna granica – ako bude dovoljno vremena, sigurno se mogu skrenuti i veći asteroidi.

Profesor Kolin Snodgras iz naučnog tima misije DART na Edinburškom univerzitetu kaže da je važno kako će se rezultati proceniti u pogledu asteroida pune veličine. Misija Hera, koju Evropska svemirska agencija treba da lansira sledećeg meseca, može pomoći putem ispitivanja posledica udara u Dimorfos.

Profesor Garet Kolins sa Imperijalnog koledža smatra da je eksperiment spektakularan, iako on daje prednost nenuklearnim opcijama (jedan ili više kinetičkih udarača) pošto se zna da su tehnološki izvodljive. Međutim, za neki vrlo veliki asteroid ili kad nema mnogo vremena, novi pristup je možda jedina opcija.

(Telegraf Nauka/Guardian)