Mars je verovatno imao hladnu i ledenu prošlost – tragovi pronađeni u tlu Crvene planete

Pitanje da li je Mars ikad podržavao život opseda imaginaciju naučnika i javnosti decenijama.

Za odgovor je ključan uvid u prošlu klimu Zemljinog suseda: da li je bio topao i vlažan, sa morima i rekama kao na našoj planeti? Ili je bio hladan i leden, manje sklon podržavanju života koji poznajemo?

Nova studija pronalazi dokaze za drugu opciju identifikujući sličnosti između tla na Marsu i tla kanadskog Njufaundlenda, hladnog subarktičkog klimata, piše EurekAlert.

Preporučujemo

Istraživači su tragali za tlom na Zemlji sa materijalima sličnim kao u Marsovom krateru Gejl. Naučnici često koriste tlo za opisivanje prošlosti neke sredine pošto prisutni minerali mogu dati informacije o evoluciji predela.

Razumevanje kako su se ti materijali formirali moglo bi pomoći da se odgovori na pitanja o prošlim uslovima na Crvenoj planeti. Tlo i stene iz kratera Gejl svedoče o klimi na Marsu pre 3-4 milijarde godina, kad je postojalo relativno obilje vode na toj planeti – i kad se život pojavio na Zemlji.

Krater Gejl je korito paleojezera – tamo je sigurno bila prisutna voda. Međutim, kakvi su tada bili uslovi u okruženju?

Nasin rover Kjuriositi istražuje krater Gejl od 2011, i pronašao je mnoštvo materijala sačinjenog od tla, poznatog kao „rendgenski amorfni materijal“, bez tipične ponavljajuće atomske strukture koja definiše minerale.

Kjuriositi je takođe izveo hemijsku analizu uzoraka tla i stena, otkrivajući mnogo gvožđa i silicijum-dioksida, ali malo aluminijuma.

Subarktički uslovi Njufaundlenda proizveli su materijale hemijski slične onima iz kratera Gejl, sa nedostatkom kristalne strukture.

„Ovo pokazuje da je potrebna voda za formiranje tih materijala, ali treba da bude hladna, skoro zamrzavajuću uslovi da bi amorfni materijal postojao u tlu“, kaže Entoni Feldman iz Instituta za izučavanje pustinjskih sredina (DRI).

Amorfni materijal se često smatra relativno nestabilnim, što znači da se atomi još nisu organizovali u svoje konačne, više kristalne oblike. Nešto se dešava u kinetici – ili brzini rekacije – što dovodi do usporavanja tako da ti materijali mogu da ostanu sačuvani tokom geoloških perioda.

Mislimo da su vrlo hladni, skoro smrzavajući uslovi, jedan određeni kinetički ograničavajući faktor koji omogućava da se ti materijali formiraju i održe, kaže Feldman.

Ova studija unapređuje naše razumevanje klime na Marsu. Rezultati sugerišu da je obilje ovog materijala u krateru Gejl saglasno sa subarktičkim uslovima kakve imamo, na primer, na Islandu.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)