Neobična nova vrsta zvezde skrivena u centru naše galaksije

Desetogodišnje posmatranje noćnog neba otkrilo je misteriozni novi tip zvezde koju astronomi nazivaju „stari pušač“.

Ovi ranije skriveni zvezdani objekti su stare, džinovske zvezde u blizini centra Mlečnog puta. Te zvezde su neaktivne decenijama i gube sjaj dok ne postanu skoro nevidljive pre izbacivanja oblaka dima i prašine. Astronomi misle da bi mogle imati ulogu u distribuciji elemenata širom univerzuma, piše CNN.

„Stari pušači“ su prvi put uočeni tokom istraživanja koje je uključivalo posmatranje gotovo milijardu zvezda u infracrvenom svetlu, što je nevidljivo za ljudsko oko, pomoću teleskopa opservatorije Sero Paranal u čileanskim Andima.

Preporučujemo

Potraga za novorođenim zvezdama

Prvobitni cilj je bio potraga za novorođenim zvezdama, koje je teško detektovati u vidljivom svetlu pošto su zamračene prašinom i gasom u Mlečnom putu. Međutim, infracrveno svetlo može da prodre kroz velike koncentracije prašine do inače skrivenih ili nerazgovetnih objekata.

Dok su dve trećine zvezda bile lake za klasifikaciju, ostale su bile teže, pa su istraživači pomoću Veoma velikog teleskopa Evropske južne opservatorije proučavali pojedinačne zvezde, kaže Filip Lukas, profesor astrofizike na Hertfordširskom univerzitetu.

Posmatrajući stotine miliona zvezda, astronomi su uočili 222 čiji sjaj se značajno menjao. Utvrđeno je da su 32 od njih novorođene zvezde koje sjaje barem 40 puta jače, a neke čak 300 puta. Veliki procenat erupcija je u toku, tako da astronomi mogu nastaviti da prate kako zvezde evoluiraju tokom vremena.

Glavni cilj je bilo pronalaženje retko viđenih novorođenih zvezda – protozvezda – dok doživljavaju ogromne eksplozije koje mogu trajati mesecima, godinama ili čak decenijama.

„Te eksplozije se dešavaju u sporo vrtećem disku materije koji formira novi solarni sistem. One pomažu novorođenoj zvezdi u sredini da raste, ali otežavaju formiranje planeta. Još ne razumemo zašto ti diskovi budu ovako nestabilni“, kaže dr Džen Guo sa Univerziteta Valparaiso u Čileu.

Tokom opservacija zvezda blizu centra galaksije, identifikovana je 21 crvena zvezda sa neobičnim promenama u sjaju.

„Nismo bili sigurni da li su to protozvezde koje započinju erupciju, ili se oporavljaju nakon pada nivoa sjaja izazvanog diskom ili strukturom od prašine ispred zvezde – ili su to starije džinovske zvezde koje odbacuju materiju u kasnim fazama svog života“, rekao je Lukas.

Istraživači su se fokusirali na sedam zvezda i uporedili nove podatke koje su sakupili sa podacima iz ranijih ispitivanja da bi utvrdili da su ti zvezdani objekti novi tip crvenih džinovskih zvezda.

Crveni džinovi se formiraju kad zvezde ostanu bez zaliha vodonika za nuklearnu fuziju i počinju da umiru. Za oko pet ili šest milijardi godina Sunce će postati crveni džin, nadimajući se i šireći dok otpušta slojeve materijala i verovatno pretvarajući u paru unutrašnje planete solarnog sistema, mada sudbina Zemlje ostaje nejasna.

Međutim, detektovane zvezde su drugačije. Ove stare zvezde budu mirne godinama ili decenijama i onda izbace oblake dima potpuno neočekivano. Izgledaju vrlo potmulo i crveno nekoliko godina, do tačke da ih ponekad uopšte ne možemo videti.

Te zvezde su uveliko pronađene u najunutrašnjijem nuklearnom disku Mlečnog puta, gde su zvezde više koncentisane s teškim elementima. Razumevanje kako „stari pušači“ izbacuju elemente u svemir moglo bi promeniti način na koji astronomi razmišljaju o distribuciji takvih elemenata širom univerzuma.

Naučnici još pokušavaju da shvate proces iza oslobađanja gustog dima i šta se dešava posle toga. Materija izbačena iz starih zvezda ima ključnu ulogu u životnom ciklusu elemenata, doprinoseći formiranju sledeće generacije zvezda i planeta.

Smatrano je da se to dešava uglavnom kod dobro izučenog tipa zvezda zvanih „miride“. Međutim, otkriće novog tipa zvezde koja odbacuje materiju moglo bi imati širi značaj za distribuciju teških metala u nuklearnom disku i metalima bogatim regionima drugih galaksija.

(Telegraf Nauka/CNN)