Uzdrmani američki snovi o Mesecu: Japan spreman za sletanje, Kina i Indija dominiraju

Nekadašnje supersile u istraživanju svemira – SAD i Rusija (naslednica SSSR) – doživele su debakl, a azijske zemlje postaju glavne u lunarnoj areni

Lunarne misije SAD, prve posle više od pola veka, pretrpele su težak udarac ovih dana, a američki snovi o Mesecu ozbiljno su uzdrmani. Međutim, to nije usporilo novu svemirsku trku ka Mesecu – Japan će za oko dve nedelje pokušati takozvano meko sletanje letelice SLIM, dok se Kina sve aktivnije sprema za lansiranje sonde Čange-6.

Američki debakl ovih dana i ruski u avgustu, kada se Luna-25 raspala pri pokušaju sletanja, između kojih se dogodio istorijski uspeh Indije i sletanje sonde Vikram u oblast južnog pola Meseca, pokazuju da se odnos snaga u lunarnoj areni drastično promenio.

Preporučujemo

Koliko, to možda najbolje ilustruje podatak da nijedna od dve nekadašnje supersile – ni SAD, ni Rusija (naslednica SSSR) – nisu uspele da spuste letelicu na površinu Zemljinog pratioca oko pola veka. Amerika od 1972. i misije Apolo 17, a Rusija od 1976. i misije Luna-24. S druge strane, da u 21. veku spuste letelice uspele su samo Kina i Indija. Ako to uspe i Japanu 24. januara, to će biti čista demonstracija dominacije azijskih zemalja u lunarnim ispitivanjima.

Anomalija zaustavila misiju

Nakon uspešnog lansiranja u ponedeljak ujutru (8. februar 2023) letelica Peregrin, proizvod privatne kompanije Astrobotik po sporazumu sa NASA, već tokom večeri doživela je debakl. Prvo su se pojavili problemi sa okretanjem solarnih panela ka Suncu, a onda se ispostavilo da su mnogo veći. Anomalija na pogonskom sistemu dovela je kritičnog curenja goriva.

Sve se završilo saopštenjem da ne postoji više nikakva šansa da letelica može da pokuša sletanje na Mesec.

- Trenutna hipoteza o pogonskoj anomaliji svemirske letelice Peregrin jeste da ventil između rezervoara helijuma i oksidatora nije uspeo da se zatvori tokom inicijalizacije. To je dovelo do naleta helijuma pod visokim pritiskom koji je podigao pritisak u rezervoaru sa oksidatorom iznad njegove operativne granice i doveo do pucanja samog rezervoara. Nema nikakve indikacije da je pogonski sistem posledica lansiranja ili prebacivanja Peregrina iz rakete Vulkan Kentaur na translunarnu putanju - navela je kompanija Astrobotik na platformi Iks (Tviteru).

Dan kasnije NASA je objavila da se i misije Artemis 2 i 3, ljudske misije, odlažu. Zbog problema sa kapsulom Orion odlazak astronauta u lunarnu orbitu pomeren je od novembra 2024. do septembra 2025, dok je sletanje na Mesec sada umesto za decembar 2025. planirano za septembar 2026.

- Bezbednost je naš prioritet. Moramo da damo više vremena za misije Aretims 2 i 3 – rekao je Bil Nelson, administrator NASA, u utorak.

- Lansiraćemo letelice kad budemo spremni – rekao je Džim Fri, saradnik administratora.

Trljanje soli na ranu

Kao da je vreme odabrala kako bi natrljala Amerikancima so na ranu, Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA) u sredu je saopštila da je svoj lunarni istraživač Čange-6 dopremila do mesta za lansiranje. Datum lansiranja još nije saopšten, ali je navedeno da će se ono dogoditi u prvoj polovini godine, najverovatnije u maju.

Misija Čange-6 je nastavak misije Čange-6 iz 2020, kada je prikupljeno 1.731 gram lunarnog materijala. Nova sonda bi trebalo da postane prva koja će lunarni materijal prikupiti na daljoj strani Meseca. Letelica će sa sobom poneti i opremu Francuske, Italije, Švedske i Evropske svemirske agencije.

Ova misija je istovremeno i deo programa postavljanja Međunarodne lunarne istraživačke stanice u sledećoj deceniji. Do sada je sedam zemalja – Rusija, Venecuela, Belorusija, Južna Afrika, Azerbejdžan, Pakistan i Egipat – potpisalo pristup ovom projektu koji predvodi Kina. Prvi projekat na tom putu je uspostavljanje robotske baze na Mesecu 2026. i 2028, a zatim i slanje ljudi do kraja decenije.

Odskočna daska za Mars

Japanski pokušaj spuštanja letelice SLIM („pametna sonda za istraživanje Meseca“) očekuje se 24. januara. Ako im to uspe, oni će postati tek peta zemlja koja time može da se pohvali. Osim toga, ova misija bi trebalo da bude temelj zajedničke japansko-indijske misije planirane za 2025, koja bi trebalo da traga za vodom u polarnim regionima.

Indija ove godine nema nove najavljene misije ka Zemljinom pratiocu, ali prošlogodišnji uspesi su joj dali važno mesto u svemirskoj trci. Prošlog meseca ova zemlja je najavila da planira izgradnju svemirske stanice do 2035. i slanje ljudi na Mesec do 2040.

- Prethodna 2023. godina bila je dobra za istraživanje Meseca. Indijsko sletanje je privuklo pažnju celog sveta, posebno zato što je bilo mnogo jeftinije od bilo kog američkog. Razgovor nije više o prestižu, tehnologiji, demonstraciji… već o tome kako svemir može da se iskoristi za pomoć Zemlji, ali i kakav je ekonomski potencijal. Dok zapadne zemlje vide Mesec kao odskočnu dasku za Mars, u Kini je Mesec jako važan i zbog folklora – rekla je dr Namrata Gosvami, profesor Državnog univerziteta Arizone, za podkast Al Džazire The Trust.

(Telegraf Nauka)