Ključni sastojak života i energija za njega pronađeni na Enkeladu

Studija je ispitivala podatke misije „Kasini“ o tom Saturnovom ledenom mesecu.

Naučnici su znali da je džinovski stub ledenih čestica i vodene pare koji izbija iz Saturnovog meseca Enkelada bogat organskim jedinjenjima, od koji su neka važna za život kakav znamo.

Sada su naučnici analizirajući podatke misije „Kasini“ otkrili jake dokaze za cijanovodoničnu kiselinu, molekul koji je ključan za nastanak života, piše Phys.org.

Preporučujemo

Istraživači su takođe pronašli dokaze da okean koji se krije ispod ledenog spoljašnjeg omotača i snabdeva taj stub sadrži moćan izvor hemijske energije. Dosad neidentifikovan, taj izvor energije je u obliku nekoliko organskih jedinjenja, od kojih neka, na Zemlji, služe kao gorivo za organizme.

Nalazi, objavljeni u časopisu Nature Astronomy, ukazuju da bi moglo biti mnogo više hemijske energije u tom malenom mesecu nego što se ranije mislilo. Što više energije ima na raspolaganju, veća je verovatnoća razvoja i održanja života.

„Naš rad pruža dalje dokaze da na Enkeladu postoje neki od najvažnijih molekula za strvaranje gradivnih blokova života i održanje tog života putem metaboličkih reakcija“, rekao je glavni autor Džona Piter, doktorand na Hardvardskom univerzitetu.

„Ne samo da se čini da Enkelad zadovoljava osnovne zahteve za život, već imamo ideju kako složeni molekuli mogu da se razviju tamo i koja vrsta hemijskih mehanizama bi mogla biti na delu“.

Otkriće cijanovodonične kiseline je naročito uzbudljivo jer je ona početna tačka većine teorija o nastanku života. Život zahteva gradivne blokove, kao što su aminokiseline, a cijanovodonična kiselina je jedan od najvažnijih i najfunkcionalnijih molekula potrebnih za formiranje aminokiselina.

Pošto se njeni molekuli mogu grupisati na mnoge različite načine, autori nazivaju cijanovodoničnu kiselinu švajcarskim vojničkim nožem u pogledu aminokiselina.

Godine 2017, naučnici su pronašli dokaze na Enkeladu za hemiju koja bi mogla doprineti održanju života, ako postoji, u njegovom okeanu. Kombinacija ugljen-dioksida, metana i vodonika ukazivala je na metanogenezu, metabolički proces proizvodnje metana. Metanogeneza je široko rasprostranjena na Zemlji i možda je bila bitna za početak života na našoj planeti.

Nova studija otkriva dokaze o dodatnim izvorima energije daleko mnogo moćnijim i raznovrsnijim od proizvodnje metana. Naučnici su pronašli niz organskih jedinjenja koja su oksidovana, što ukazuje da postoji više hemijskih mehanizama za potencijalno održanje života u Enkeladovom okeanu ispod površine. Oksidacija doprinosi oslobađanju hemijske energije.

Za razliku od ranijeg istraživanja pomoću laboratorijskih eksperimenata i geohemijskog modeliranja radi replikacije uslova koje je misija „Kasini“ otkrila na Enkeladu, autori su se sad oslonili na detaljne statističke analize. Ispitivali su spektrometarske podatke o gasu, jonima i ledebnim česticama oko Saturna.

Kvantifikujući informacije iz tih podataka, autori su došli do suptilnih razlika u tome koliko dobro različita hemijska jedinjenja objašnjavaju signal „Kasinija“.

Naučnici su još daleko od odgovora na pitanje da li život može nastati na Enkeladu. Međutim, nova studija izlaže hemijske putanje za život koje se mogu testirati u laboratoriji.

U međuvremenu, „Kasini“ je misija koja nastavlja da daje – dugo nakon što je otkrila da je Enkelad aktivan mesec. Godine 2017, misija je prekinuta namernim padom svemirske letelice u Saturnovu atmosferu. Njene opservacije nastavljaju da daju nove uvide u Saturn i njegove mesece, uključujući tajanstveni Enkelad.

(Telegraf Nauka/Phys.org)