Saga o „vanzemaljskim“ sferama se nastavlja: Naučnici se sukobili, spominje se i preživljavanje civilizacije
Misteriozne metalne kuglice sa dna Tihog okeana ponovo su u centru rasprava astrofizičara o tome da li su stigle sa Zemlje, sa neke daleke egzoplanete ili predstavljaju vanzemaljsku tehnologiju
Saga o misterioznim metalnim sferama, za koje fizičar sa Harvarda Avi Loub veruje da imaju međuzvezdano, a možda i vanzemaljsko poreklo, ne stišava se ni posle najnovijih naučnih radova koji su tu njegovu tezu osporili. On nastavlja da tvrdi da su njegovi zaključci i teorije ispravni, a da ostali naučnici, kojih je svakog dana sve više, „ne veruju u dokaze“.
Kako je Telegraf Nauka pisao pre samo dva dana, Patricio A. Galardo, fizičar sa Univerziteta u Čikagu, osporio je Loubove tvrdnje o međuzvezdanom poreklu „vanzemaljskih“ sfera u naučnom radu objavljenom u Research Notes of the AAS. Analizirajući sastav tih fragmenata izvučenih sa dna Tihog okeana u junu ove godine, on je pokazao da sastav odgovara sastavu pepela nastalog tokom sagorevanja uglja.
Obično objašnjenje za „vanzemaljske“ sfere
- Sadržaj berilijuma, lantana i urana su poređeni sa javno dostupnim podacima o sadržaju uglja. Sadržaj gvožđa je konzistentan sa ranijim izveštajima o kontaminaciji pepelom od uglja. Koncentracije nikla, berilijuma, lantan i urana konzistentni su sa očekivanjima od pepela od uglja. Poređenje sa pepelom od uglja u vazduhu rešava razliku koja postoji u poređenju sa hondritima. Teorija o meteorskom poreklu nije prihvatljiva – napisao je on u studiji.
Mnogi naučnici reagovali su na ovu studiju kritikujući Louba koji je izašao na loš glas u naučnoj zajednici zbog prilično smelih tvrdnji za koje najčešće nema dokaze.
- Dobro, ispalo je da su zaista otkrili dokaz o postojanju tehnološki razvijene civilizacije… one sa Zemlje – bio je duhovit Kejleb Šarf, astrobiolog američke agencije NASA, na platformi Iks, nekadašnjem Tviteru.
- One „vanzemaljske sferule“ koje je Avi Loub skupio sa dna okeana? To nije vanzemaljska tehnologija, to je zagađenje (pepeo od sagorevanja uglja) nastalo tokom industrijske aktivnosti - napisao je dr Itan Sigel, astrofizičar, na platformi Iks.
On je u tekstu za Big Think naveo da Loub za svoje „izvanredne tvrdnje“ nema nikakve dokaze jer ne zna gde je veliki meteor udario u Zemlju, ne zna da li su sfere koje je uzeo sa dna okeana uopšte povezane sa tim meteorom i nema potvrdu da su iz drugog solarnog sistema, a još manje da su napredna vanzemaljska tehnologija.
Reagujući na njegov post i tekst objavljen na portalu Big Think, Tejn Kari, profesor Odeljenja za fiziku i astronomiju Univerziteta Teksasa u San Antoniju i astrofizičar sa teleskopa Subaru napisao je:
- Izvanredan članak na temu „vanzemaljskih sfera“. Podsećanje nama astronomima da ako imamo neverovatnu tvrdnju, prvo proverimo da li za nju postoji obično objašnjenje, primera radi, da li je planeta u stvari zvezda iz pozadine, mrlja ili stelarna aktivnost.
Novi dokazi o međuzvezdanom meteoru
Osim Galardove studije, ovih dana je na arXiv objavljen i rad Stivena Deša, profesora Škole za Zemlju i svemirska istraživanja Državnog univerziteta Arizona, i Alana Džeksona, profesora Odeljenja za fiziku, astronomiju i geonauke Univerziteta u Tausonu, koji osporavaju Loubovu tezu da su na našu planetu uopšte pali ostaci međuzvezdanog meteora, a kamoli da je reč o "vanzemaljskim" sferama.
- U nedavnom radu Louba i njegovih saradnika postavljenom na arXiv navodi se da je veliki meteor CNEOS 2014-01-08 međuzvezdani, da su sfere izvučene sa dna mora blizu eksplozije na nebu povezane sa tim velikim meteorom, da imaju izotope gvožđa koji predstavljaju mikrometeorite, da imaju neobičnu hemijsku kompoziciju kakva nije viđena ranije u mikrometeoritskim sferama, da je ovakav materijal formiran u okeanima magme na nekoj egzoplaneti i da prisustvo berilijuma pokazuje da je prošao kroz međuzvezdani prostor. Naš rad pokazuje naučnoj i široj javnosti koliko ima fatalnih mana u argumentima koji su predstavljeni - navode oni i dodaju:
- Predstavljamo dokaze da meteor 2014-01-08 nije međuzvezdan. Pokazujemo da ne postoje statistička prostorna korelacija između hemijskog traga ili čak broja sfera sa meteorom 2014-01-08. Demonstriramo da izotopi gvožđa jasno pokazuju da imaju poreklo iz našeg Sunčevog sistema, sa verovatnoćom većom od 99,995%. Demonstriramo da su obogaćeni lantan, uranijum i ostali elementi već primećeni u mikrometeoritima ranije i da je to uvek objašnjeno kontaminacijom na zemlji… Sfere koje je skupio i analizirao Loub su daleko od egzotičnih čestica sa neke egzoplanete, čini se da su nalik mnogima pronađenim širom planete, sa poreklom u našem Sunčanom sistemu i kompoizicijom koju su modifikovale desetine hiljada godina postojanja na dnu okeana.
Odgovor uvređenog fizičara s Harvarda
Avi Loub je odbacio sve ove kritike u postu na Medijumu, gde tvrdi da novi naučni radovi nisu mogli da procene sastav sfera ako ih nisu analizirali direktno.
- Živimo u nesrećnim vremenima kada je megafon društvenih medija u rukama nepouzdanih osoba sa agendom. Težak naučni rad ismevaju lenji kritičari sa mišljenjem. U poslednje vreme neki od njih su promovisali tvrdnju da sfere koje smo skupili na ekspediciji u Tihom okeanu i pažljivo analizirali najboljim instrumentima na svetu u poslednjih pet mesecu predstavljaju pepeo nastao sagorevanjem uglja. Ova tvrdnja je zasnovana na komentaru bez suđenja koji je površno analizirao nekoliko elemenata od desetina koje smo analizirali. Član našeg tima dr Džim Lem, šef odeljenja za rudarsko inženjerstvo na Univerzitetu tehnologije u Papui Novoj Gvineji, primetio je: „Region gde smo psroveli ekspediciju ne bi trebalo da ima mineralizaciju uglja. Osim toga, ugalj ne može da se prikupi magnetnim uređajima koje smo koristili“. Zaista, naše sfere imaju veći sadržaj gvožđa nego pepela uglja. Slučaj je završen – naveo je on.
Fizičar je dodao da timovi tek istražuju 93 odsto od skoro 800 sfera i da će rezultate objaviti kada budu gotovi.
- Džordž Orvel je predvideo ovu nesrećnu realnost 40 godina prerano. U knjizi „1984“ spominje slogan Partije: „Neznanje je snaga“. Slično orvelovskoj distopiji, svet komentatora koji se prave da štite nauku krši svaki princip koji tvrde da štite. Ali kritičare svi zaboravljaju. Ko se seća imena pojedinaca koji su osudili Sokrata za kvarenje atinske mladeži? Ko se seća imena antagonista Galileo Galileja. Da li će naša civilizacija preživeti na duge staze zavisiće od njene spremnosti da uči iz dokaza a ne da se drži unapred stvorenog mišljenja. Priroda je maštovitija od nas. Naši horizonti će se širiti samo ako proučavamo prirodu u pravom svetu, a ne da insistiramo na tome kao vidimo prirodu u našim glavama – poručio je Loub.
(Telegraf Nauka/LiveScience/Medium)