„Džinovske pande ne umeju da se pare“: Ovaj mit opstaje decenijama uprkos naučnim dokazima

Džinovske pande već decenijama prati mit da ne umeju da se pare i razmnožavaju bez ljudske pomoći, ali je takvo verovanje naučno neutemeljeno, navodi dr Brendi Smit, direktorka Nacionalnog zoološkog vrta Smitsonijan u Vašingtonu, u odlomku iz svoje nove knjige o ovim životinjama.

Smit, koja ima višedecenijsko iskustvo u zaštiti ugroženih životinjskih vrsta i vođenju programa njihovog razmnožavanja, ističe da je tokom rada u zoološkom vrtu shvatila koliko je javnost zainteresovana ne samo za mladunce pandi već i za njihov seksualni život, prenosi Popular Science.

Preporučujemo

- Vaša osnovna odgovornost kada brinete o pandama jeste da dobijete što više novih pandi. Tokom razgovora za posao kustosa direktno mi je rečeno: Vaš zadatak je da obezbedite uspešno razmnožavanje pandi - navela je Smit.

Ona objašnjava da je u Nacionalnom zoološkom vrtu učestvovala na redovnim sastancima stručnjaka, veterinara, naučnika i negovatelja, na kojima su razmatrani detalji reproduktivnih planova, kako bi se povećale šanse za uspešno oplođenje i rođenje mladunaca. Mit o tome da pande ne umeju da se pare dodatno je učvršćen još početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Kada je američki predsednik Ričard Nikson 1972. godine najavio dolazak pandi Ling-Ling i Hsing-Hsing u Vašington, izjavio je da je problem sa ovim životinjama to što "ne znaju kako da se pare". Tadašnji direktor zoološkog vrta Ted Rid bio je svestan problema sa razmnožavanjem pandi i angažovao je naučnicu Devru Klajman, prvu ženu naučnicu u toj ustanovi, kao stručnjaka za reproduktivnu biologiju.

Smit navodi da su neuspešni pokušaji razmnožavanja pandi tokom narednih godina izazivali veliku pažnju, pa čak i šaljive komentare rukovodilaca zoološkog vrta, koji su neuspeh opisivali kao "poraz mačizma" i poniženje za sve muškarce zaposlene u ustanovi. Prema njenim rečima, interesovanje javnosti za reprodukciju pandi neobično je veliko u poređenju sa drugim životinjskim vrstama. Dok roditelji često pokušavaju da skrenu pažnju dece sa prizora parenja drugih životinja, posetioci zoološkog vrta neretko se okupljaju kako bi posmatrali pokušaje parenja pandi i navijali za njih.

Autorka smatra da tome doprinosi činjenica da su pande zbog svog izgleda doživljene kao posebno simpatične i nevine životinje.

Ipak, kako ističe, sama činjenica da su džinovske pande i njihovi preci opstali milionima godina predstavlja jasan dokaz da su sposobne za uspešno prirodno razmnožavanje.

U divljini ove životinje obično žive između 15 i 20 godina, a njihov opstanak do danas bio bi nemoguć bez uspešnog razmnožavanja kroz brojne generacije.

Knjiga dr Brendi Smit "In the Company of Pandas: Exploring the Secrets of the World's Favorite Bear" biće objavljena 10. novembra, a donosi iskustva autorke iz rada sa jednom od najpoznatijih i najugroženijih životinjskih vrsta na svetu.

Smit u knjizi otkriva detalje koji su manje poznati javnosti, uključujući način ishrane, napominjući da pande jedu skoro isključivo bambus, ali su neverovatno probirljive, tako da timovi u zoološkom vrtu moraju da testiraju različite vrste bambusa jer ono što je jednoj pandi poslastica, druga neće ni da pipne.

Autorka ističe da je rođenje pande jedan od najstresnijih perioda za čuvare - mladunčad se rađaju slepa, ružičasta, bez dlake i oko 900 puta su manja od svoje majke, detaljno opisujući neprospavane noći veterinara koji prate svaki gram težine i mililitar mleka kako bi osigurali preživljavanje mladunaca

Knjiga se bavi i istorijskim i geopolitičkim aspektima džinovskih pandi, detaljno opisujući zamršenosti sporazuma o pozajmljivanju i uzgoju sa Kinom koji su započeli 1972. godine i nastavljaju da utiču na globalne napore za zaštitu prirode danas.

(Telegraf Nauka/Tanjug)