Koliko ptica ubijaju vetroparkovi na moru? Postavljeno 16 termalnih kamera da bi se otkrila istina

Koliko ptica selica ubijaju vetroparkovi širom Severnog mora? Tim naučnika sproveo je jednogodišnju studiju kako bi izmerio opasnost koju ove vetroelektrane predstavljaju po živi svet.

Evropa je svetski lider u korišćenju energije vetra na moru, sa više od 30 gigavata (GW) kapaciteta širom kontinenta – što je dovoljno za snabdevanje više od 26 miliona domaćinstava godišnje, piše Euronews.

Preporučujemo

Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Island, Irska, Luksemburg, Holandija, Norveška i Velika Britanija ranije ove godine obavezale su se na realizaciju zajedničkih projekata vetroelektrana na moru ukupnog kapaciteta 100 GW u vodama Severnog mora do 2050. godine. Prema planu vrednom 9,5 milijardi evra, poznatom kao Hamburška deklaracija, Severno more trebalo bi da se pretvori u „najveći rezervoar čiste energije“ na svetu i mobiliše bilion evra (hiljadu milijardi) kapitala u Evropi.

Ali da li naš put ka budućnosti bez fosilnih goriva ugrožava ptice čiji broj ionako opada usled klimatskih promena za koje je kriv čovek?

Da li su vetroparkovi na moru pretnja za ptice?

Većina studija o sudarima ptica sa vetrogeneratorima fokusira se na vetroelektrane na kopnu. Međutim, svake godine milioni ptica pevačica prelaze Severno more to-

Beleženje sudara na moru može biti teško zbog nedostatka svetlosti i udaljene lokacije.

Ipak, nova jednogodišnja pilot studija omogućila je istraživačima da detektuju ove male ptice i slepe miševe tokom noćnih sati, kao i veće ptice tokom dana, koristeći kombinaciju termalnih kamera i veštačke inteligencije (AI).

Studiju, koju je pokrenula energetska kompanija Vattenfall, sprovela je vetroelektrana Hollandse Kust Zuid u saradnji sa kompanijom Wildlife Imaging Systems (WIS) i Univerzitetom i istraživačkim centrom Vageningen (WUR).

WIS je instalirao 16 termalnih kamera na vetroturbini na moru, pokrivajući sve uglove i radeći 24 sata dnevno. U kombinaciji sa AI, sistem je detektovao i tumačio kretanje ptica danju i noću, uključujući i uslove slabe vidljivosti poput magle ili kiše.

- Očuvanje biodiverziteta je važan deo energetske tranzicije. Na kopnu već znamo dosta o tome kada i zašto se ptice sudaraju sa turbinama, i koje su vrste najugroženije. Kako se energija vetra na moru širi, moramo razviti isto takvo razumevanje i na moru – rekao je Karen Krijgsveld, istraživač ekologije ptica na Univerzitetu u Vageningenu.

Tokom skoro godinu dana monitoringa, koji je obuhvatio prolećnu i jesenju sezonu migracije, identifikovana su 22 moguća sudara ptica – od kojih su dva potvrđena, a jedan se smatra vrlo verovatnim.

- Do sada su procene sudara ptica na moru bile uglavnom zasnovane na teorijskim modelima. Na moru je izuzetno teško potvrditi smrtne slučajeve jer ne postoje ostaci koji bi se mogli pronaći. Ova studija pokazuje kako možemo doći do empirijskih podataka potrebnih za poboljšanje procena sudara i obezbeđivanje efikasnih mera ublažavanja rizika – rekao je Jesper Kjeld Larsen, stručnjak za bio-nauke u kompaniji Vattenfall.

Studija ne tvrdi da su sudari retki niti da se ovi početni rezultati sa jedne turbine mogu primeniti svuda. Primarni cilj je bio testiranje performansi tehnologije u stvarnim uslovima na otvorenom moru.

Ipak, prethodna studija Nemačkog udruženja za energiju vetra na moru (BWO) takođe je dala slične rezultate.

Istraživači su analizirali više od četiri miliona kretanja ptica tokom godinu i po dana, koristeći radar i kamere zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Utvrdili su da je više od 99,8 odsto ptica selica pouzdano izbegavalo vetroturbine.

Vattenfall je prethodno sproveo još jednu studiju na vetroelektrani na moru u blizini Aberdina, u Škotskoj. Tokom perioda od 19 meseci, od juna 2023. do decembra 2024. godine, video-snimci vetroturbine rađeni su uz pomoć analiza podržanih veštačkom inteligencijom.

Ispitano je ukupno 2.007 putanja leta ptica u blizini nadzirane turbine i nisu otkriveni nikakvi sudari.

Kako Evropa može da zaštiti svoje ugrožene ptice?

Uprkos tome što sve tri studije ukazuju na minimalan uticaj vetroelektrana na moru na ptice, konzervatori upozoravaju da se ipak moraju primeniti mere za zaštitu ugroženih vrsta.

Od 26 morskih vrsta ptica koje se gnezde na obalama i ostrvima Velike Britanije, 10 se već nalazi na listi ugroženih vrsta.

Još 2020. godine, kopnena vetroelektrana Smola u Norveškoj, koja se sastoji od 68 turbina, ofarbala je jednu elisu na svakoj turbini u crno kako bi postale uočljivije pticama. Utvrdili su da je ta inicijativa smanjila uginuće ptica za neverovatnih 70 odsto, sa 11 zabeleženih leševa ptica pre farbanja na šest nakon toga.

Neki kritičari tvrde da bi povećanje vidljivosti vetroelektrana moglo uticati na migracione puteve ptica, primoravajući ih da lete dužim rutama oko turbina. To znači da će trošiti više energije i biće im potrebno više vremena da se vrate do svojih mladunaca.

Druge mere uključuju postavljanje turbina daleko od osetljivih staništa i izbegavanje samih migracionih puteva. Termalne kamere i radari takođe se mogu koristiti za dalje istraživanje rizika koje ove turbine predstavljaju.

(Telegraf Nauka/Euronews)