Organizovane megaoluje mogle bi preoblikovati tropske kišne sezone u narednim godinama

Klimatske promene su više od toplijeg ili suvljeg, hladnijeg ili vlažnijeg klimatskog pomaka. Reč je o povećanoj i često nepredvidivoj varijabilnosti vremenskih događaja koji čine klimu.

Izuzetna klimatska stabilnost poslednjih 10.000 godina je glavni pokretač rasta i prosperiteta ljudskih civilizacija, ali sad ulazimo u veoma drugačiji svet. Razumevanje tog novog sveta važnije je nego ikad za poljoprivrednike, lokalne lidere, kontrolore letenja i stotine drugih poslova predviđenih za predvidljivu klimu.

Preporučujemo

Savršen primer je razumevanje kako se konvektivni mezosistemi (MCS) intenziviraju sa zagrevanjem planete. MCS su klasteri grmljavinskih oluja koji se mogu protezati stotinama kilometara i trajati satima. Oni proizvode više od polovine tropskih padavina u nekim regionima i odgovorni su za mnoge intenzivne kišne oluje, uključujući bujice koji izazivaju razorne iznenadne poplave.

Istraživači iz Kine i Sjedinjenih Država su pomoću klimatskog modela visoke rezolucije okrili da se u scenariju visokog zagrevanja sezonski ciklus padavina koje proizvodi MCS drastično promenio: oluje su se formirale 10 do 15 dana kasnije, a nakon te akumulacije bile su oko 38 do 45 procenata intenzivnije.

Malo je verovatno da će se te promene desiti; brza promena u našim energetskim sistemima, koji se sve više oslanjaju na obnovljive izvore umesto na fosilna goriva, učinila je najgori scenario zagrevanja korišćen u simulacijama poput ovih malo verovatnim.

Međutim, nalazi služe kao važno upozorenje na ekstremne vremenske prilike uzrokovane klimom, koje mogu imati veći uticaj na lokalno stanovništvo nego ukupne količine tropskih padavina.

MCS uzrokuju ekstremne i često smrtonosne padavine, vetrove i poplave. Na primer, sahelska poplava u Africi 2020. godine pogodila je više od 2 miliona ljudi, uništila skoro 200.000 domova i izazvala 417 smrtnih slučajeva u 18 zemalja.

U mnogim tropskim regionima, tajming i intenzitet vlažne sezone određuje dostupnost vode, poljoprivredni tajming (za setvu i žetvu) i rizik od poplava. Ako veći deo godišnje kiše stigne u kraćem, kasnijem periodu – više u obliku intenzivnih oluja – posledice mogu biti veoma različite nego kad bi palo malo više kiše raspoređene tokom cele godine.

Razumevanje uticaja klimatskih promena na MCS moglo bi imati velike posledice, uključujući i one koje znače život ili smrt, kažu istraživači. „Ovi rezultati ukazuju da je organizovana konvekcija glavni način kako zagrevanje menja sezonske uslove tropskih padavina, utičući na tajming i intenzitet hidroklimatskih rizika“.

Promena je povezana sa Hadlijevim ćelijama, ogromnim sistemom atmosferske cirkulacije koji prenosi toplotu i vlagu između tropskih i suptropskih područja.

Dok se klima zagreva, atmosfera razvija veći efektivni toplotni kapacitet – drugim rečima, potrebno je više vremena da odgovori na sezonski pritisak. Ta povećana „energetska inercija“ usporava sezonsku migraciju Hadlijevih ćelija i odlaže preokret transporta energije između hemisfera. Uzlazna grana cirkulacije se stoga pomera kasnije, odlažući i vrhunac padavina. Međutim, kad kiša stigne, udara jače.

Istraživači primećuju da ista količina godišnjih padavina može imati veoma različite posledice zavisno od toga da li stiže u vidu intenzivnih, organizovanih oluja ili slabijih padavina raspoređenih tokom dužeg perioda.

Ovo je važan rad jer se većina trenutnih prognoza oslanja na klimatske modele „grube rezolucije“ koji ne mogu adekvatno simulirati MCS olujne sisteme. Nove simulacije gledaju samo 10 godina unapred jer su korišćeni kompjuterski modeli visoke rezolucije koji su veoma kompjuterski intenzivni.

Potrebno je više simulacija generisanih putem različitih klimatskih modela sa multiplim scenarijima zagrevanja da bi se izoštrila regionalna slika.

Istraživači takođe ističu da scenario visokog zagrevanja koji su koristili treba posmatrati kao eksperiment osetljivosti, a ne kao predviđanje najverovatnije budućnosti.

Ipak, studija naglašava nešto što su klimatski modeli ranije teško uspevali da obuhvate: vremenske sisteme koji zapravo donose kišu.

Dok se planeta zagreva, ti sistemi možda menjaju ne samo koliko kiše dobijaju tropska područja, već i kad je dobijaju, što bi moglo pomoći ljudima da malo bolje planiraju za svet koji se menja.

(Telegraf Nauka/Science Alert)