Veliko iznenađenje u najsuvljoj pustinji na svetu: Skriveni život buja u slanom i neplodnom zemljištu Atakame

Otporne i izuzetno raznolike populacije organizama mogu opstati u zemljištu uprkos surovim i ekstremno suvim uslovima.

Međunarodni tim naučnika, predvođen istraživačima sa Univerziteta u Kelnu, ispitivao je sićušne nematode ili valjkaste crve u čileanskoj pustinji Atakama. Uz polarna područja, pustinja Atakama se smatra najsuvljom pustinjom na svetu (osim možda suve doline Makmerdo na Antarktiku). Nedostatak padavina, visok sadržaj soli u zemljištu i ekstremna kolebanja temperature čine je jednim od najnegostoljubivijih mesta na Zemlji, ali se ispostavilo da u njenom zemljištu buja život.

Preporučujemo

Interdisciplinarni tim sa istraživačima iz oblasti zoologije, ekologije i botanike demonstrirao je strategije koje različite nematode koriste da bi preživele u ovim uslovima, saopštio je Univerzitet u Kelnu. Studija objavljena je u žurnalu Nature Communications i baca novo svetlo na veze između obrazaca biodiverziteta i ekoloških parametara koji definišu pejzaž.

Valjkasti crvi su jedni od najčešćih zemljišnih organizama sa velikim brojem vrsta. One igraju centralnu ulogu u ekosistemu jer regulišu populacije bakterija, doprinose ciklusu hranljivih materija i važni su indikatori stanja zemljišta. Njihova svestranost je takođe očigledna u sposobnosti prilagođavanja: nematode preživljavaju u dubokom moru, u arktičkim predelima, pa čak i u ekstremno slanim zemljištima.

- Zemljišta su važna za funkcionisanje ekosistema, na primer za skladištenje ugljenika i snabdevanje hranljivim materijama. Zato je razumevanje organizama koji tamo žive - ne mikroba, već višećelijskih životinja - toliko važno. Podaci o zemljištu u ekstremnim ekosistemima kao što je pustinja Atakama još uvek su oskudni – rekao je dr Filip Šifer sa Instituta za zoologiju Univerziteta u Kelnu i jedan od autora studije.

Istraživački tim je deo Kolaborativnog istraživačkog centra 1211 „Zemlja - evolucija na granici suše“, koji već dugi niz godina radi u Atakami. Za ovu studiju odabrali su šest regiona Atakame sa različitim uslovima za analizu, uključujući vlažnije visoravni sa vegetacijom, slane regione sa visokim ultraljubičastim zračenjem i maglovite oaze koje se ponose iznenađujućom raznolikošću biljaka s obzirom na preovlađujuće uslove. Uzimali su uzorke iz peščanih dina, slanih jezera, rečnih korita i planina, i procenjivali ih u odnosu na biodiverzitet, strategije reprodukcije i strukturu populacije nematoda.

Rezultati su otkrili značajne razlike: na većim nadmorskim visinama zemljište sadrži vrste nematoda koje se razmnožavaju bespolno. Ovo potvrđuje ranije nepotvrđenu teoriju da je bespolnost prednost u ekstremnim uslovima. Raznolikost vrsta takođe korelira sa vlažnošću: kako se padavine povećavaju, povećava se i biodiverzitet. Razlike u temperaturi su takođe odlučujući faktor za sastav populacija.

Rezultati studije pokazuju da otporni ekosistemi zemljišta mogu postojati uprkos ekstremnim uslovima i na veoma udaljenim lokacijama. To ukazuje na to da bi biodiverzitet u drugim suvim regionima mogao biti veći nego što se ranije pretpostavljalo. S druge strane, nalazi pružaju i signale upozorenja: „U nekim od ispitanih regiona pojednostavljene mreže ishrane ukazuju na to da su ovi ekosistemi već oštećeni i da stoga mogu biti podložniji poremećajima.“

- U svetlu sve veće globalne suše, koja pogađa sve više regiona širom sveta, ovi rezultati postaju sve relevantniji. Razumevanje načina na koji se organizmi prilagođavaju u ekstremnim okruženjima i koji ekološki parametri uzrokuju njihovo širenje može pomoći u boljoj proceni ekoloških posledica klimatskih promena – rekao je Šifer.

Rezultati sugerišu da se makroekološki obrasci, kao što su gradijent padavina ili značajna uloga nadmorske visine, mogu identifikovati u regionima sa ekstremnim uslovima, ali i na genetičkom nivou. Studija tako predstavlja važan korak ka boljem procenjivanju odgovora zemljišnih organizama na promene u životnoj sredini širom sveta.

(Telegraf Nauka/Universität zu Köln)