Ribe čistačice ispoljavaju inteligenciju tipičnu za sisare u eksperimentu sa ogledalom

Čistačice usnjače pokazuju dva obeležja samosvesti: brzo samoprepoznavanje i inteligenciju testiranja kontingentnosti.

Istraživači sa Gradskog Univerziteta Osake otkrili su ranije nepoznato ponašanje kod čistačica usnjača (Labroides dimidiatus). Kad im je predstavljeno ogledalo, sićušne ribe su se ne samo prepoznale, već su i same eksperimentisale sa ogledalom, ulazeći u interakciju s njim koristeći komadić hrane.

Preporučujemo

Rezultati sugerišu da ove društvene ribe mogu da ostvare viši nivo inteligencije poznat kao „testiranje kontingentnosti“, obično viđen kod inteligentnih morskih sisara poput delfina.

Naučnici koji su ranije pokazali da usnjače mogu da prepoznaju sebe na fotografijama posmatrali su ponašanje tokom eksperimenata sa ogledalom. Ovi testovi su uobičajen način za testiranje kognicije kod životinja, a prethodne studije su pokazale da čistačice usnjače prepoznaju sebe u ogledalu.

Prvo, istraživačka grupa je nanela oznake koje su podsećale na parazite. Otkrili su da čak i usnjače koji nikad ranije nisu videle svoj odraz u ogledalu brzo uče da koriste ogledalo kako bi odstranile „parazita“.

Čak i u ovom pogledu su postojali iznenađujući nalazi jer su čistačice reagovale izuzetno brzo — u nekim slučajevima tokom prvog sata posmatranja ogledala. Pokušaj uklanjanja oznake primećen je u periodu od prosečno 82 minuta, mnogo brže nego 4-6 dana u prethodnim eksperimentima.

„U ranijim studijama procedura je tipično bila da ribe vide ogledalo nekoliko dana, a zatim se dodaje oznaka. U ovoj studiji, redosled je bio obrnut, ribe su prvo bile obeležene, a zatim je ogledalo prvi put uvedeno. Ribe su verovatno bile svesne da ima nešto neobično na njihovom telu, ali to nisu mogle da vide. Kada se ogledalo pojavilo, odmah je dalo vizuelnu potvrdu i uklanjanje je nastupilo mnogo brže“, kažu istraživači.

Neočekivanije, pak, bilo je sledeće ponašanje. Nakon nekoliko dana izloženosti ogledalu, neke od riba su viđene kako uzimaju mali komad škampa sa dna rezervoara, nose ga naviše i namerno ga ispuštaju blizu ogledala. Dok je škamp tonuo, ribe su pažljivo pratile pad duž površine ogledala, dodirujući staklo ustima dok su posmatrale odraz komadića koji pada.

Istraživači su ovo protumačili kao oblik „testiranja kontingentnosti“, naprednog ponašanja gde umesto testiranja ogledala pomoću sopstvenih tela, životinje testiraju kako se eksterni objekti ponašaju u prostoru ogledala. Ispuštanjem škampa i posmatranjem kako se njegovo kretanje poklapa sa njegovim odrazom, ribe su ispitivale samo ogledalo. Slična ponašanja su prijavljena kod drugih morskih životinja kao što su mante i delfini koji ispuštaju mehuriće i posmatraju kako se podižu u ogledalima.

Ova vrsta testiranja osnažuje argument da su akcije povezane da ogledalom kod čistačica usnjača zasnovane na fleksibilnom, samoodnosećem procesuiranju, a ne na pukoj konfuziji ili naučenim asocijacijama.

„Ovi nalazi kod čistačica usnjača sugerišu da se samosvest možda razvila ne samo kod ograničenog broja vrsta koje su prošle test ogledala, već je možda šire rasprostranjena u širem spektru taksonomskih grupa, uključujući ribe“, kažu istraživači. „Vrlo je verovatno da će se samoprepoznavanje u ogledalu primetiti kod mnogih vrsta kod kojih je zabeležena upotreba ogledala“.

U budućnosti će, smatraju naučnici, istraživanje samosvesti kod svih životinja, uključujući beskičmenjake, postati sve važnije. Otkrića iz ovog istraživanja će verovatno uticati ne samo na akademska pitanja, kao što su revizija evolucione teorije i konstrukcija koncepata sopstva, već će direktno uticati i na stvari relevantne za naše živote, uključujući dobrobit životinja, medicinska istraživanja, pa čak i studije veštačke inteligencije.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)