Podvodni roboti pronašli NEVIDLJIVU PRETNJU: Led Antarktika ne topi se samo odozgo, ovaj proces je kritičan

Novo istraživanje naglašava da se Antarktik ne topi samo odozgo, pod uticajem zagrevanja atmosfere, već i odozdo, u kontaktu sa toplom dubokom morskom vodom. Ovaj proces je posebno kritičan, jer se dešava ispod ledenih polica — ogromnih, plutajućih ledenih masa koje stabilizuju glečere i sprečavaju njihov nagli dotok u okean.

Kada ove ledene police oslabe ili se rastope odozdo, glečeri brže klize ka moru, što dovodi do ubrzanog porasta nivoa mora i potencijalnih posledica po obalne ekosisteme i ljudska naselja, navodi Earth.com.

Preporučujemo

Studija se fokusirala na ledenu ploču Dotson u Amundsenovom moru, region koji je među najranjivijim u Antarktiku. Tim istraživača koristio je autonomne podvodne robote, među kojima je i poznati „Boaty McBoatface“, da mapira strukturu leda i temperature vode ispod njega. Otkriće je bilo zapanjujuće: topla morska voda prodire duboko ispod ledenih polica, ostajući dovoljno topla da kontinuirano topi led iznutra i oslabi njegovu strukturu. Takvo „skriveno“ topljenje odvija se neprimetno sa površine, ali značajno utiče na stabilnost čitavih glečerskih sistema.

Topla duboka voda dolazi iz okeanskih struja koje prenose toplotu sa tropskih i umerenih oblasti prema polovima. Dok je ovaj proces prirodan, ljudska aktivnost i globalno zagrevanje povećavaju temperaturu okeana, čineći da ove struje nose više toplote do Antarktika nego ikada ranije. Kada ta voda dođe do baze ledenih polica, ona stvara unutrašnju eroziju, oslabljuje led i formira kavitete i pukotine unutar njegove strukture. To znači da led postaje tanji, slabiji i ranjiviji na dalja klimatska opterećenja, što dodatno ubrzava njegovo klizanje u okean.

Ledenih polica imaju ključnu funkciju u održavanju glečera na kopnu, jer deluju kao prirodna brana. Kada se oslabе odozdo, glečeri gube podršku i mogu znatno brže dospeti u okean. To dovodi do povećanog dotoka slatke vode, što ne samo da podiže nivo mora, već i menja lokalnu dinamiku okeana, utiče na morske struje i može da poremeti ekosisteme koji zavise od stabilnih uslova.

Topljenje odozdo takođe je teško pratiti. Satelitski podaci često pokazuju stabilnu površinu leda, dok se unutrašnja struktura već urušava. Samo kombinacija satelitskih merenja i podvodnih instrumenata može pružiti preciznu sliku o tome koliko je led ugrožen. Ovo otkriće ukazuje da klimatski modeli koji ne uključuju interakciju okeanske toplote i leda mogu znatno podceniti brzinu nestajanja ledenih polica.

Proces topljenja odozdo nije ograničen samo na ledenu ploču Dotson. Slični fenomeni primećeni su i na drugim ključnim poljima Antarktika, uključujući lednik Pajn ajlend i Tvejtsov glečere (poznatiji kao Glečer sudnjeg dana), koji zajedno čuvaju stotine milijardi tona leda. Nestabilnost ovih glečera mogla bi dovesti do dramatičnog porasta nivoa mora, potencijalno za nekoliko decenija, utičući na milione ljudi u niskim obalnim područjima i ostrvskim državama.

Dodatno, topljenje odozdo ima posledice i po biodiverzitet Antarktika. Kada ledene police oslabe i glečeri ubrzaju svoj put u okean, menja se slanost i temperatura morske vode u okolini, što može ugroziti morske vrste koje zavise od stabilnog ledenog okruženja, uključujući pingvine, foke i planktonske zajednice koje su osnova lanca ishrane.

Uprkos ozbiljnosti ovih promena, istraživači ističu da postoji prostor za ublažavanje efekata kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i globalno snižavanje temperature okeana. Međutim, ako trenutni trendovi zagrevanja nastave, topljenje iznutra moglo bi postati dominantan faktor nestajanja antarktičkog leda, sa dugoročnim posledicama po globalni nivo mora i klimatske sisteme.

(Telegraf Nauka / Earth.com)