Istraživači otkrili da 64 odsto pasa ima DNK vuka
Skoro dve trećine rasa pasa ima značajnu količinu vučjeg DNK što je povezano sa time da su se domaći psi i vukovi ukrštali tokom proteklih nekoliko milenijuma, pokazalo je najnovije istraživanje objavljeno u Zborniku radova američke Nacionalne akademije nauka. Istraživač u američkom Muzeju prirodne istorije i vodeći autor ovog istraživanja Odri Lin, izjavila je da je moguće da se psi i vukovi ukršaju, ali da je hibridizacija retka.
- Pre ove studije konsenzus je sugerisao da pas ne može da ima mnogo, ako i imalo, vučjeg DNK da bi bio pas - rekla je ona.
Preporučujemo
Srpski junaci sa Čegra oživeli posle 2 veka: Istraživanja naučnika dovela do neverovatnih saznanja o Ćele-kuli
Stigao najnoviji izveštaj o rupi u ozonskom omotaču
U saradnji sa svojim kolegama, Odri je analizirala hiljade vučjih i psećih genoma dostupnih u javnim bazama podataka i tom prilikom je otkriveno da 64 odsto modernih rasa pasa ima vukove za svoje pretke, čak i male čivave, piše BMF TV.
Ustanovljeno je da su dve rase sa najviše vučjeg DNK čehoslovački vučjak i sarloški vučji pas. Među rasama popularnim kao kućni ljubimci, a koje nisu rezultat namernog ukrštanja, sa najvećim procentom vučjeg DNK dominira veliki anglo-francuski trobojac - oko pet odsto. Iako psi sa vučjim DNK teže da budu veći, ne mora da znači da je to uvek njihova karakteristika, navodi se i kao primer ističe bernardinac koji nema ni traga ovog DNK.
Prema mišljenju Logana Kistlera, kustosa u Smitsonovskom muzeju prirodne istorije i koautora studije, vučji DNK je u pse ušao preko uličnih pasa - onih koji žive blizu mesta gde obitavaju ljudi, ali nemaju vlasnika. On sugeriše da je moguće da su se oni razmnožavali sa ženkama vukova koje su se odvojile od čopora zbog uništavanja njihovih staništa izazvanim ljudskim faktorom.
- Vukovi su evoluirali da bi se prilagodili specifičnim staništima i uslovima, dok su pse ljudi doneli u svaki naseljeni deo planete - rekao je on.
Psi su morali da se prilagode mestima na koje su ih ljudi odveli, a vučji geni su im "dali prednost u nekim kontekstima". Istraživači su takođe uporedili i osobine pasa sa vučjim DNK i pokazalo se da oni sa malo ili nimalo DNK imaju veću šansu da budu druželjubivi, odani ili laki za dresuru.
(Telegraf Nauka/Tanjug)