Povratak sa ivice izumiranja – izvanredni oporavak golubova na ostrvima Ogasavara
U slučaju mnogih ugroženih vrsta, opadanje populacije do ivice izumiranja vodi ka razmnožavanju u krugu bliskih rođaka, izlažući vrstu opasnim recesivnim mutacijama koje ozbiljno ograničavaju potencijal za oporavak.
Međutim, crvenoglavi golub na ostrvima Ogasavara u Japanu išao je drugim putem.
Preporučujemo
Studentkinja prvi put izašla na teren: Posle samo 90 minuta pronašla pravo blago
Leonardo da Vinči ih je nacrtao pre više od 500 godina: Nauka tek sada razume njihovu svrhu
Iako je populacija ovog goluba opala na manje od 80 jedinki u 2000-im, počela ja značajno da raste nakon uklanjanja stranog predatora, divlje mačke. Tako izuzetan oporavak pokrenuo je pitanja o parenju sa bliskim rođacima i zašto štetne mutacije koje su mogle izazvati biološku depresiju, tj. gubitak genetskog diverziteta, nisu onemogućile obnovu vrste.
„Mnoge ugrožene vrste se teško oporavljaju čak i sa jakim konzervacionim merama“, kažu istraživači sa Univerziteta Kjoto. „Izvanredni oporavak ovog goluba naveo nas je da istražimo genetske razloge njegove otpornosti, nadajući se da ćemo otkriti šta čini neke ugrožene vrste sposobnijima za oporavak“.
Sekvencirani su i upoređeni čitavi genomi i divljih i zarobljenih crvenoglavih golubova, kao i divljih japanskih golubova grivnaša. Analiza je omogućila evaluaciju nivoa parenja sa bliskim rođacima i lošeg genetskog materijala u ugroženoj vrsti, kao i procenu kako je istorijska dinamika populacije uticala na ove faktore.
Rezultati su pokazali da je frekvencija veoma štetnih mutacija kod crvenoglavog goluba niža nego kod rasprostranjenijeg japanskog goluba grivnaša. To sugeriše da je, umesto da ga ograničava, uspeh goluba verovatno bio zasnovan na dugoročnoj postojanosti male populacije pre uticaja čoveka.
Vekovi postepenog međurođačkog razmnožavanja u maloj i izolovanoj populaciji možda su omogućili vrsti da isključi štetne mutacije iz genoma putem procesa „genetskog čišćenja“. To je izgleda obezbedilo jak genetski temelj, omogućavajući populaciji da preživi zastoj i oporavi se drastično samo tri godine nakon uklanjanja predatora.
„Izgleda da je specifična evoluciona istorija dala ovim golubovima otpornost koja nije viđena kod drugih ugroženih populacija“, kažu istraživači.
Studija dovodi u pitanje uobičajenu pretpostavku da razmnožavanje među bliskim rođacima sprečava oporavak izražavajući štetne genetske mutacije.
Ipak, dugoročni opstanak populacije još nije siguran. Tako veliki gubitak genetskog diverziteta je možda smanjio kapacitet za prilagođavanje budućim promenama životne sredine i populacija ispod istorijskih nivoa ostaje podložna daljoj propasti genetskog diverziteta i akumulaciji štetnih mutacija. Stoga je vraćanje ovog goluba na njegove istorijske nivoe suštinski važno.
Na kraju, novi uvid sugeriše da konzervacioni napori treba da se odnose ne samo na povećanje genetskog diverziteta, već i da uračunaju specifičnu genetsku istoriju svake vrste radi razvijanja informisanijih i delotvornijih strategija za njihov dugoročni opstanak.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)