Plastični fragmenti iz celog sveta brzo se gomilaju na severnopacifičkom ostrvu smeća

Sedmogodišnja studija otkriva da se maleni plastični fragmenti gomilaju mnogo brže nego veća plutajuća plastika na severnopacifičkom ostrvu smeća (NPGP), ugrožavajući lokalni ekosistem i možda globalni ugljenični ciklus.

Istraživanje zasnovano na sistematičnim ispitivanjima NPGP koja je između 2015. i 2022. izvela međunarodna organizacija Ocean Cleanup (Čišćenje okeana) otkrilo je neočekivani porast količine plastičnih fragmenata koji su verovatno novi u tom regionu, a ne rezultat raspada već prisutnih objekata.

Istraživači pretpostavljaju da se ovi fragmenti nastali raspadom više decenija stare plastike bačene na globalnom nivou sad akumuliraju i brzo rastu u ovom dalekom regionu Pacifičkog okeana.

Preporučujemo

Među glavnim nalazima su sledeći:

– količina plastičnih fragmenata je za sedam godina porasla sa 2,9kg do 14,2kg po kvadratnom kilometru

– moguće je da 74%-96% ovog porasta potiče iz stranih izvora

– centri malih otpadaka povećali su se u pogledu koncentracije sa milion u 2015. na više od 10 miliona po kvadratnom kilometru u 2022.

– po kvadratnom kilometru, prosečan broj svake veličinske klase plutajuće plastike značajno se povećao:

1) mikroplastika (0.5mm-5mm) se povećala sa 960.000 na 1.500.000 komada

2) mezoplastika (5mm-50mm) se povećala sa 34.000 na 235.000 komada

3) makroplastika (50mm-500mm) se povećala sa 800 na 1.800 komada

Količina plastičnog otpada u regionu prevazilazi količinu živih organizama, ugrožavajući ekosistem ne samo tako što će morski organizmi progutati ili se zapetljati u plastiku, već i mogućim uticajem na globalni ugljenični ciklus pošto prisustvo plutajuće mikroplastike utiče na zooplanktonsku ishranu.

Zbog povećanja količine plutajuće plastike, endemične morske životinje su sad u direktnoj konkurenciji sa novim vrstama koje su kolonizovale plastični otpad i stigle u ovaj udaljeni deo okeana.

„Eksponencijalni rast količine plastičnih fragmenata je direktna posledica višedecenijskog neadekvatnog upravljanja plastičnim otpadom, što dovodi do postojane akumulacije plastike u morskoj životnoj sredini“, kažu istraživači.

„Ovo zagađenje nanosi štetu morskom životu, sa posledicama koje tek počinjemo da sagledavamo u potpunosti. Naši nalazi treba da posluže kao poziv na urgentnu akciju onih koji učestvuju u pregovorima o globalnom sporazumu o zaustavljanju zagađenja plastikom. Sad je, više nego ikad, bitna odlučna i jedinstvena globalna intervencija“.

Istraživači ističu da, dok zemlje daju prioritet sprečavanju zagađenja plastikom u gornjem toku, presretanje i uklanjanje već prisutne plastike iz globalne morske sredine je bitno da bi se bez odlaganja smanjilo generisanje sve manjih plastičnih fragmenata u okeanu tokom narednih decenija.

Međunarodna neprofitna organizacija Ocean Cleanup razvija tehnologije za uklanjanje plastike iz okeana. Strategija je dvostruka: presretanje u rekama i uklanjanje onoga što je već u okeanima.

Ocean Cleanup razvija sisteme za efikasno okupljanje plastike u cilju periodičnog uklanjanja. Takođe se prati poreklo te plastike zbog recikliranja u nove proizvode. Radi sprečavanja priliva, razvijena je tehnika presretanja koja zaustavlja i vadi plastiku iz reka pre nego što stigne u okean.

Do avgusta 2024, organizacija je sakupila više od 16 miliona kilograma smeća iz akvatičnih ekosistema širom sveta. Osnovao ju je Bojan Slat 2013, i sad ima multidisciplinarni tim od oko 140 zaposlenih. Sedište joj je u Roterdamu, a prvu regionalnu kancelariju je otvorila u Kuala Lumpuru prošle godine.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)