Studija pokazuje da morsko zagađenje plastikom menja odnose između predatora i plena

Imitirajući biološke signale, oleamid iz plastike može tiho da preoblikuje odnose u moru.

Više od 350.000 hemikalija koristi se širom sveta, a mnoge od njih dospevaju u okean putem zagađenja plastikom. Dok se plastika akumulira u priobalnim vodama, neprekidno ispušta bioaktivne aditive koji mogu da poremete hemijske signale na koje se morske životinje oslanjaju da bi pronašle hranu, izbegle predatore, odabrale staništa i komunicirale.

Preporučujemo

Jedna takva hemikalija, oleamid, industrijski je lubrikant u plastici poput polietilena i polipropilena. Dok se ova plastika razgrađuje, oleamid ulazi u vodu.

Međutim, on nije samo industrijski: oleamid prirodno proizvode mnogi organizmi i utiče na san kod sisara, deluje kao feromon kod nekih morskih vrsta i veoma liči na oleinsku kiselinu – signal povezan sa smrću i lešinarenjem kod zglavkara poput kraba. Imitirajući prirodne signale, oleamid može tiho da menja način na koji morski svet opaža hranu i uzajamno raguje.

Da bi razumeli ove efekte, istraživači sa Atlantskog univerziteta Floride proučavali su kako oleamid iz plastike utiče na ponašanje predatora i plena. Fokusirali su se na običnog oktopoda južne Floride (Octopus vulgaris), ključnog mezopredatora, i posmatrali njegove reakcije na četiri rasprostranjena plena: rakove samce, slobodnoživeće rakove, puževe i školjke.

U kontrolisanim laboratorijskim akvarijumima, svakom oktopodu su ponuđena četiri prirodna plena. Istraživači su pratili šta je pojedeno tokom perioda od 24 časa i nadgledali su blizinu plena oktopodu tokom 90-minutnih sesija koristeći video skeniranja svakih 30 sekundi. Zatim su analizirali više od 31.500 individualnih opservacija kod svih tipova plena.

Interakcije između predatora i plena su klasifikovane kao uspešna predacija, neuspeli pokušaji ili kratka grabljenja, pri čemu su poslednja dva „nekonzumirajuća“. Da bi videli da li je oleamid uticao na izbor plena, istraživači su koristili naučno merenje preferencije pre, tokom i nakon izlaganja.

Rezultati studije pokazuju da je izlaganje aditivu oleamidu odmah izazvalo promene u izboru plena, blizini između predatora i plena, kao i interakcijama između predatora i plena – neke u trajanju od barem tri dana.

Čak i nakon uklanjanja hemikalije, sveukupni napadi su opali, ali su nekonzumirajuće interakcije ostale visoke, što pokazuje da efekti oleamida mogu da se zadrže, suptilno preoblikujući ponašanje i dinamiku ekosistema.

Pre izlaganja oleamidu, svi oktopodi su preferirali rakove, birajući i rakove samce i slobodnoživeće rakove više od ostalog plena. Međutim, tokom aktivnog izlaganja, povećali su izbor slobodnoživećih rakova, dok su smanjili izbor rakova samaca. Ova promena je bila postojana, pri čemu je izbor rakova samaca pao ispod izbora školjki. Puževi su dosledno ostali najmanje željen plen tokom čitave studije.

„Mnoge vrste se oslanjaju na hemijske informacije kako bi detektovale hranu, procenile opasnost od predatora i balansirale između potrage za hranom i bezbednosti“, rekao je prof. dr Majkl Mekoj. „Upečatljivo je to što kad je oleamid ušao u sistem izgledalo je da ta hemijska komunikacija otkazuje. Rakovi kao plen smanjili su izbegavanje predatora, čak i kad su oktopodi postajali više istraživački nastrojeni i povećavali interakcije – naročito hvatanja. Normalno bi više kontakta sa predatorom povećalo odbranu kod plena. Međutim, u prisustvu oleamida, ta očekivana reakcija se jednostavno nije dešavala“.

Nalazi sugerišu da rakovi možda pogrešno tumače oleamid kao oleinsku kiselinu. Ovo pogrešno tumačenje izgleda ohrabruje plen da nastavi sa traženjem hrane uprkos prisustvu predatora, povećavajući blizinu predatora i plena i povećavajući rizik od predacije. Oleamid možda takođe ometa sposobnost plena da detektuje predatorske znake ili da pravilno reaguje na njih, dodatno redukujući izbegavanje predatora.

Zanimljivo je da, iako su se interakcije između predatora i plena povećale tokom izloženosti oleamidu, broj uspešnih događaja predacije nije porastao. Umesto toga, nekonzumirajuće interakcije – kao što su neuspeli pokušaji i kratka hvatanja – bile su češće. Ovaj obrazac može odražavati efekte na samog oktopoda, uključujući potencijalne redukcije motorne funkcije ili motivacije za lov, ili može jednostavno biti rezultat povećanih mogućnosti za interakciju pošto plen provodi više vremena u blizini predatora.

Osim toga, oktopodi se oslanjaju na hemijske signale putem vode i putem kontakta kako bi detektovali plen, pa bi oleamid mogao zbuniti ili poremeti njihove hemoreceptorske sposobnosti, podstičući istraživačko ponašanje i fizički kontakt sa plenom radi prikupljanja više informacija.

„Ove promene u interakcijama između predatora i plena mogle bi imati dalekosežne efekte na morske ekosisteme“, kažu istraživači. „Menjajući način na koji plen reaguje na predatore i povećavajući nekonzumirajuće interakcije, oleamid koji izlazi iz plastike može proširiti uticaj širom čitavih morskih zajednica. Ove suptilne promene u ponašanju mogle bi preoblikovati distribuciju i količinu resursa, promeniti dinamiku ishrane i uticati na stope interakcija kod brojnih vrsta, konačno utičući na strukturu i funkciju priobalnih morskih ekosistema na načine koje tek počinjemo da razumemo“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)