Otopljeni sneg i led sa Grenlanda i Arktika izazivaju slabljenje okeanske cirkulacije i ubrzavaju zagrevanje

Ogromna mreža okeanskih struja, takozvani globalni okeanski prenosni pojas, usporava. To je problem zato što ovaj bitni sistem preraspoređuje toplotu širom sveta, utičući na temperature i padavine.

Atlantska obrtna cirkulacija (AMOC) sprovodi toplotu ka severu kroz Atlantik i bitna je za kontrolu klimata i morskih ekosistema. Sad je slabija nego bilo kada tokom poslednjih 1.000 godina, verovatno zbog globalnog zagrevanja.

Novi model sugeriše da bi se nedavno slabljenje okeanske cirkulacije moglo objasniti ako se u obzir uzmu vodene otopine sa grenlandske ledene ploče i kanadskih glečera.

Preporučujemo

Rezultati pokazuju da će Atlantska obrtna cirkulacija verovatno postati za trećinu slabija sa gobalnim zagrevanjem od dva stepena Celzijusova u poređenju sa siruacijom od pre 70 godina. To bi mnogo izmenilo klimat i ekosisteme, uključujući brže zagrevanje u južnoj hemisferi, oštrije zime u Evropi i slabljenje tropskih monsuna u severnoj hemisferi.

Simulacije takođe pokazuju da će se takve promene verovatno dogoditi mnogo ranije nego što se pretpostavljalo.

Atlantska okeanska cirkulacija je pod nadzorom od 2004. Međutim, dugoročniji pogled je potreban da bi se procenile moguće promene i njihovi uzroci.

Postoje razni načini da se sazna šta se dešavalo pre početka nadzora. Jedna tehnika je bazirana na analizama sedimenata. Ove procene sugerišu da je atlantska cirkulacija slabija nego ikad tokom prošlog milenijuma, i oko 20% slabija od sredine 20. veka.

Dokazi sugerišu da se Zemlja već zagrejala 1,5 stepeni nakon Industrijske revolucije. Stopa zagrevanja je skoro četiri puta brža na Arktiku tokom proteklih decenija.

Visoke temperature tope arktički morski led, glečere i grenlandsku ledenu ploču. Od 2002, Grenland je izgubio 5.900 milijardi tona leda – poređenja radi, kao da je cela država Novi Južni Vels bila pokrivena ledom debljine osam metara.

Sveže otopine koje teku u subarktički okean su lakše od slane morske vode, tako da manje vode potone u dubine okeana. To redukuje tok dubokih i hladnih voda iz Atlantika ka jugu. Takođe izaziva slabljenje „Golfske struje“ iz Meksičkog zaliva, glavne putanje toplih voda na površini ka severu. Ova struja daje Britaniji blage zime u poređenju sa drugim mestima na istoj udaljenosti od Severnog pola.

Novo istraživanje pokazuje da su otopljeni sneg i led sa grenlandske ledene ploče i arktičkih glečera u Kanadi deo koji nedostaje u klimatskoj slagalici. Kad se to uključi u simulacije, dobije se realističan prikaz okeanske cirkulacije – Atlantska obrtna cirkulacija usporava od sredine 20. veka. Takođe se dobije uvid u budućnost.

Povezanost Atlantskog okeana

Novo istraživanje takođe pokazuje da su južni i severni Atlantik povezaniji nego što se mislilo.

Slabljenje obrtne cirkulacije tokom poslednjih nekoliko decenija prikriva zagrevajući efekat na severu Atlantika, dovodeći do takozvane „rupe u zagrevanju“.

Kad je okeanska cirkulacija snažna, dolazi do velikog transfera toplote u severni Atlantik. Međutim, slabljenje okeanske cirkulacije znači da se površina okeana južno od Grenlanda zagrejala mnogo manje.

Redukovani transfer toplote i soli u severni Atlantik znači veću akumulaciju toplote i soli u južnom Atlantiku. Zbog toga su se temeperatura i salinitet u južnom Atlantiku povećali brže.

Simulacije pokazuju da se promene u dalekom severnom Atlantiku osećaju u južnom Atlantiku za manje od dve decenije. Ovo obezbeđuje nove opservacione dokaze o usporavanju Atlantske obrtne cirkulacije u prošlom veku.

Najnovije klimatske projekcije sugerišu da će Atlantska obrtna cirkulacija oslabiti za oko 30% do 2060. Međutim, te procene ne uzimaju u obzir vodu od istopljenog snega i leda koja teče u subarktički okean.

Grenlandska ledena ploča će nastaviti da se topi tokom predstojećeg veka, možda podižući globalni nivo mora za oko 10cm. Ako se ove dodatne otopine uključe u klimatske projekcije, obrtna cirkulacija će oslabiti brže. Mogla bi biti 30% slabija do 2040, 20 godina ranije od inicijalne projekcije.

Takvo rapidno slabljenje obrtne cirkulacije tokom predstojećih decenija poremetiće klimat i ekosisteme. Očekujte oštrije zime u Evropi i suvlje uslove u severnim tropima. Južna hemisfera, uključujuči Australiju u južnu Južnu Ameriku, može se suočiti sa toplijim i vlažnijim letima.

Naš klimat se drastično promenio tokom prošlih 20 godina. Brže topljenje ledenih ploča ubrzaće dalji poremećaj klimatskog sistema. To znači da imamo još manje vremena da stabilizujemo klimu. Stoga je urgentno da čovečanstvo radi na smanjenju emisija štetnih gasova što brže.

(Telegraf Nauka/Phys.org/Conversation)