Ova stvorenja razvila su neverovatnu sposobnost: Ima ih samo 85 na svetu
Zlatnoglavi majmuni adaptirali su se da piju slanu vodu
Kritično ugrožena vrsta zlatnoglavih langura ili Trachypithecus poliocephalus ima neverovatnu moć prilagođavanja na okruženje. Ova stvorenja, kojih ima 85 i žive na ostrvu Kat Ba u Vijetnamu, razvila su genetsku sposobnost da piju slanu morsku vodu.
To je pokazala studija, obavljena u Nature Communications, koju su radili stručnjaci Nemačkog centra za primate (DPZ) – Instituta za istraživanje primata u Getingenu i Zoološkog vrta u Lajpcigu, saopštio je DPZ.
Preporučujemo
Veštačke strukture "hvataju" kapljice vode iz magle: Skupljenu tečnost koriste za obnovu šuma
Nakon 188 godina utvrđeno da najduža otrovna zmija na svetu predstavlja četiri vrste, a ne jednu
Istraživanje je bilo posvećeno genetskim izazovima s kojima se suočava preostalih 85 jedinki ove vrste primata. Zbog naglog pada broja oni pate od genetskog „siromaštva“, pa se mešaju i bliski rođaci, što povećava osetljivost na bolesti.
Uprkos tome, analiza njihovih genetskih informacija pokazala je da je genetska različitost održana u funkcionalno važnim oblastima informacija. To omogućava zlatnoglavim majmunima da se bore sa promenama u okruženju.
- Njihova sposobnost prilagođavanja čini ove životinje jedinstvenim. Mogućnost korišćenja slane morske vode je sjajan primer toga – rekao je Lije Žang, genetičar Nemačkog centra za primate i glavni autor studije.
Neverovatna sposobnost direktna je posledica života na izolovanom ostrvu, gde imaju ograničene količine slatke pijaće vode.
Istraživanje je pokazalo da su promene u određenim genima dovele do povećane tolerantnosti na slanu vodu. Ove genetske adaptacije omogućuju langurima da se nose sa velikom količinom soli u vodi i pomažu im da prežive u jedinstvenom okruženju.
- Ovo istraživanje naglašava potrebu da zaštitimo zlatnoglave langure – rekao je Kristian Ruz, naučnik Nemačkog centra za primate i koautor studije.
Populacija ove vrste pala je na samo 40 jedinki 2004. godine, ali se od tada oporavila i ima ih oko 85. Ipak, to je premali broj i smatraju se kritično ugroženom vrstom.
Ne računajući morske sisare, koji su prilagođeni tome da piju slanu morsku vodu i njihovo telo je efikasno obrađuje, od sisara tu sposobnost imaju još jeleni, vapiti, račvoroge antilope, kamile i afrički slonovi.
(Telegraf Nauka/DPZ)