1.705 drevnih virusa otkriveno u glečeru na Himalajima: Neki su stari i 41.000 godina

Vreme čitanja: oko 2 min.

Istraživači kažu da bi virusi iz glečera mogli da daju više podataka o tome kako se život razvijao tokom ranijih promena

Foto: Shutterstock/Dashu Xinganling

Naučnici su otkrili ostatke više od 1.700 virusa u ledu glečera na Himalajima, u zapadnoj Kini. Većina ovih virusa nije poznata naučnicima, a neki su stari 41.000 godina, piše YaleEnviroment360.

Sa ovim otkrićem broj virusa iz glečera porastao je oko 50 puta.

- Ovo u najmanju ruku sugeriše potencijalne veze između virusa i klimatskih promena – rekao je Žiping Žong, stručnjak Državnog univerziteta Ohaja i glavni autor istraživanja.

Naučnici veruju da je zagrevanje eliminisalo neke uobičajene viruse, a da su novi vetrovi doneli viruse iz daljine, možda sa Arktika i Bliskog istoka. Virusi iz glečera verovatno su uticali na druge mikrobe, što je dovelo do promena u lancu ishrane. Istraživači kažu da bi virusi iz glečera mogli da daju više podataka o tome kako se život razvijao tokom ranijih promena.

- Glečeri arhiviraju informacije o klimi i ekosistemima, uključujući i mikroorganizme. Međutim, dugoročna ekogenomska dinamika ili biogeografija dobro očuvanih virusa i njihovih paleoklimatskih veza ostala je neistražena. Koristili smo metagenome da rekonstruišemo genome virusa, koji su se razvijali tokom tri ciklusa kada se klima menjala iz hladne u toplu tokom više od 41.000 godina, a koji su očuvani u glečeru Gulija na Tibetanskoj visoravni. Izvukli smo genome 1.705 taksonomskih jedinica. Zajednice virusa se značajno razlikuju tokom hladnih i toplih klimatskih uslova, a najrazličitija zajednica postojala je pre oko 11.500 godina tokom velike klimatske tranzicije iz postlednje glacijalne faze u holocen – navodi se u studiji objavljenoj u Nature Geoscience.

Iako istraživači upozoravaju da su mnogi virusi koji se oslobađaju topljenjem glečera opasni, virusi otkriveni u glečeru Gulija ne predstavljaju opasnost, naveli su naučnici. Ipak, ovo rade da bi imali više podataka o njima kada se glečeri otope.

- Led glečera je veoma dragocen, nemamo često velike količine materijala potrebnih za istraživanje virusa i mikroba – rekao je Žong.

- Za mene je sve ovo novi alat koji može da odgovori na osnovna klimatska pitanja, na koja drugačije ne bismo dobili odgovor. Optimista sam kada pričamo o tome šta se ovde radi, ove tehnike imaju potencijal da nam pomognu u širem polju naučnih tema – rekao je Loni Tompson, koautor studije i profesor geologije na Državnom univerzitetu Ohaja.

(Telegraf Nauka / YaleEnviroment360)