Završen crni niz, ali za dlaku: Jul 2024. drugi najtopliji mesec u istoriji, zabeležena i dva najtoplija dana
Temperature u Evropi bile su iznad proseka na jugu i istoku, ali blizu ili ispod proseka iznad severozapada
Jul 2024. godine bio je drugi najtopliji jul u istoriji i drugi najtopliji mesec otkako postoje merenja, a prosečna globalna temperatura vazduha bila je 16,91 stepen. To je saopštio Servis za klimatske promene Kopernik (C3S) Evropske unije.
- Prosečna temperatura u julu bila je 0,68 stepeni viša od proseka u periodu od 1991. do 2020. i samo 0,04 stepena niža od rekordne prosečne temperature postavljene u julu 2023. Ovim je zavšen period od 13 meseci kada je svaki mesec bio topliji od prethodnog – navodi se u saopštenju Kopernika.
Preporučujemo
Naučnici zabeležili rekordno visoku temperaturu na Antarktiku
Nedelja je bila najtopliji dan u istoriji, a onda je svanuo ponedeljak… Zastrašujući rekord ekspresno srušen
Iako je neobičan niz, dodaju, sličan niz visokih globalnih temperatura zabeležen je i u sezoni 2015. i 2016. godine, u vreme prošlog El Ninja.
- Iako prosečne temperature u julu 2024. nisu bile više od onih u julu 2023, zabeležena su dva najtoplija dana otkako postoje podaci. Dnevna globalna temperatura dosegla je 17,16 i 17,15 stepeni 22. i 23. jula. Zbog velike sličnosti još ne možemo sa sigurnošću da kažemo koji od dva dana je bio topliji – naveo je Kopernik.
Prema podacima, jul je bio 1,48 stepeni topliji od proseka za period od 1850. do 1900, što je referenca za preindustrijske temperature. Time je, naglašava se, završen niz od 12 meseci tokom kojih su temperature bile 1,5 stepena više od preindustrijskog perioda.
Temperature u Evropi bile su iznad proseka na jugu i istoku, ali blizu ili ispod proseka iznad severozapada.
- Niz od meseci koji su rušili rekorde je završen, ali samo za dlaku. Globalno, jul 2024. bio je skoro jednako vreo kao jul 2023. U julu 2024. zabeležena su dva najtoplija dana otkako postoje podaci. Kontekst se nije promenio, planeta je nastavila da se zagreva. Razarajući efekti klimatskih promena počeli su dosta pre 2023. i nastaviće se dok emisija gasova sa efektom staklene bašte ne bude smanjena na nulu - rekla je u saopštenju Samanta Burdžes, zamenica direktora Servisa za klimatske promene Kopernik.
(Telegraf Nauka)