Klimatska kriza utiče na boje i tako na seksualne živote insekata

Naučnici se plaše da bi adaptacije na globalno zagrevanje mogle otežati nekim vrstama uspešno razmnožavanje.

Kamuflažna buba iz potporodice Phymatinae sa tamnije obojenim telom bolja je u pronalaženju seksualnog partnera nego njene svetlije kolege kad je prohladno. Tamniji mužjaci se mogu zagrejati lakše rano ujutru i biti aktivni dok se svi drugi još zagrevaju.

Međutim, naučnici pokušavaju da otkriju šta će se desiti sa seksualnim životima insekata sad kad klimatski poremećaji koje uzrokuje čovek povećavaju temperature na neviđene nivoe.

Preporučujemo

S jedne strane, insekti se prilagođavaju na klimatske promene, a s druge strane – ne mogu više pronaći jedni druge pošto su izgubili vrlo važne identifikacione boje koje im pomažu da pronađu partnera, piše Guardian.

Preovlađujuća teorija među naučnicima jeste da kad se temperature povećavaju insekti uveliko evoluiraju da proizvode manje pigmenta melanina koji reguliše njihovu boju, postajući svetlije i sjajnije. Tako je zato što tamniji predmeti apsorbuju više toplote i zagrevaju se brže, dok svetliji predmeti reflektuju više dolazećeg zračenja i mogu duže da ostanu hladniji.

Boje krila leptira su izbledele tokom povećanja temperatura. Postalo je manje verovatno da će bubamare sa dve tačke biti crne sa crvenim tačkama, a ne crvene sa crnim tačkama. Crne tačke na leđima subarktičkih lisnih buba takođe su oslabile pošto proleća postaju toplija.

Međutim, istraživači su otkrili da taj obrazac nije uvek tako jednoznačan. U nekim oblastima, bledožuta krila leptira su zapravo postala živopisnija i tamnija tokom vremena. Jedna vrsta insekata-grančica postala je zelenija i tamnija dok su se temperature povećavale.

Mehanizam nije baš jasan – konfuzan je, kažu istraživači sa australijskog Univerziteta Makvori u Sidneju. Možda zato što je količina podataka ograničena – o sličnim insektima na sličnim lokacijama. Možda i zato što funkcija melanina nije samo povezana sa toplotom, već je uključena u imunološku odbranu i doprinosi zaštiti od ultraljubičastog zračenja.

Međutim, boja je takođe uključena u privlačenje partnera, u skrivanje od predatora ili plena, i omogućavanje jednom pripadniku vrste da lako prepozna druge – sve to mogu da promene rastuće temperature. Ako utičemo na njihovu reprodukciju, ozbiljno utičemo na održivost populacije, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/Guardian)