Vreme da se izbegne zagrevanje od 1,5 stepeni ističe pre 2030. ako se emisije CO2 ne smanje
Bez brze redukcije emisija ugljen-dioksida, svet ima 50% šansi da ograniči zagrevanje do 1,5 stepeni pre 2030.
Pariski sporazum ima za cilj ograničavanje globalnog povećanja temperature na znatno manje od dva stepena Celzijusova iznad preindustrijskih nivoa i nastojanje na granici od 1,5 stepeni.
Preporučujemo
Prvi dokaz menopauze kod divljih šimpanzi
Voće, nektar, bube i krv – evolucija zuba i vilica slepih miševa za raznovrsne obroke
Nova studija procenjuje da je za 50% šansi da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni preostalo manje od 250 gigatona ugljen-dioksida u globalnom emisionom budžetu.
Istraživači upozoravaju da će, ako emisije ugljen-dioksida ostanu na nivoima iz 2022. od oko 40 gigatona godišnje, emisioni budžet biti potrošen otprilike do 2029, osuđujući svet na zagrevanje od 1,5 stepeni iznad preindustrijskih nivoa.
To znači da je budžet manji nego što se ranije smatralo i da se otprilike prepolovio od 2020. zbog nastavljenog povećanja globalnih emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte, prvenstveno zbog sagorevanja fosilnih goriva, kao i pravilnije procene rashlađujućeg efekta aerosola.
Studija takođe pokazuje da emisioni budžet za 50% šansi da se zagrevanje ograniči na dva stepena iznosi oko 1,200 gigatona, što znači da će, ako se emisije ugljen-dioksida nastave na trenutnim nivoima, centralni budžet za dva stepena biti potrošen do 2046.
Ima mnogo neizvesnosti u računanju preostalog emisionog budžeta zbog uticaja drugih faktora, uključujući zagrevanje od drugih gasova pored ugljen-dioksida i efekata emisija koje nisu predstavljene u modelima.
„Nulti balans“ znači postizanje sveukupne ravnoteže između proizvedenih globalnih emisija i emisija koje su uklonjene iz atmosfere.
Neizvesno je kako će delovi kimatskog sistema reagovati u godinama pre postizanja tog balansa.
Moguće je da će klimat nastaviti da se zagreva zbog efekata poput topljenja leda, oslobađanja metana i promena u cirkulaciji okeana.
Međutim, povećan rast vegetacije takođe bi mogao apsorbovati velike količine ugljen-dioksida vodeći ka globalnog rashlađenju pre postizanja „nultog balansa“.
Ipak, samo kad smanjimo emisije i približimo se nultom balansu moći ćemo da vidimo kako će izgledati dugoročnija prilagođavanja zagrevanja i hlađenja.
Svaki delić jednog stepena zagrevanja otežaće život ljudima i ekosistemima. Ova studija je još jedno upozorenje iz naučne zajednice. Sad vlade treba da deluju.
(Telegraf Nauka/Science Daily)