Klimatske promene bi mogle pokvariti ukus piva
Globalno zagrevanje menja kvalitet i ukus piva.
Nova studija otkriva da opada kvantitet evropskog hmelja, koji pivu daje posebnu gorčinu.
Smatra se da će toplija, duža i suvlja leta pogoršati situaciju, što bi moglo dovesti do poskupljenja piva. Uzgajivači su upozoreni da prilagode tehnike proizvodnje, piše BBC.
Preporučujemo
Ozonski omotač ponovo u problemima: Iznad Antarktika pojavila se rupa velika kao Rusija i Kina zajedno
Najveća solarna oluja identifikovana u prastarim godovima
Pivo je bitan elemenat evropske kulture – sa četiri milijarde litara prodatih samo u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Cvetovi hmelja su bitan četvrti sastojak u procesu proizvodnje piva, pored vode, kvasca i slada. Dodaju se pre ključanja radi dodavanja gorčine, ali se mogu dodati i posle radi promene ukupnog ukusa.
Veliki razvoj industrije zanatskog piva, povećavajući potražnju za pivima sa specifičnim jakim ukusima, doveo je do porasta upotrebe visokokvalitetnog hmelja.
Međutim, istraživači su, posmatrajući kako se prosečan prinos aromatičnih cvetova hmelja menjao 1971-1994 i 1995-2018, otkrili da je u nekim ključnim oblastima za proizvodnju hmelja došlo do pada od skoro 20%.
Naučnici iz Češke akademije nauka i Kembričkog univerziteta smatraju da je smanjenje prinosa posledica suvljih uslova – verovatno zbog klimatskih promena – tokom proteklih godina.
Izostanak prilagođavanja će ugroziti profitabilnost uzgoja hmelja u nekim oblastima. Posledice će biti manja proizvodnja i veća cena za pivare.
Cena piva je već porasla za 13% od pandemije iz 2020, zbog povećanja cena energenata usled inflacije, i gasne krize nakon invazije na Ukrajinu.
Naučnici su takođe otkrili opadanje alfa gorkih kiselina u cvetovima hmelja – koje utiču na ukus piva –zbog viših i ekstremnijih temperatura.
Uprkos globalnim naporima, emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte usled ljudskih aktivnosti nastavljaju da povećavaju temperature. Očekuje se da će u toku narednih 5-7 godina limit zagrevanja od 1,5 stepeni biti prekoračen.
Studija predviđa opadanje gorkih kiselina do 31% do 2050.
Poljoprivrednici rade na prilagođavanju svojih načina proizvodnje kako bi popravili prinos, npr. premeštajući farme na veće visine gde ima više padavina ili uvodeći irigacione sisteme.
Međutim, autori studije upozoravaju da su potrebna dalja ulaganja i kažu da će biti neophodno proširiti oblast uzgoja aromatičnih cvetova hmelja za 20% da bi se kompenzovalo buduće opadanje.
(Telegraf Nauka/BBC)