Meki roboti sa sposobnošću samouništenja bez mnogo tragova

Korejski naučnici kažu da su dizajnirali robota koji ima sposobnost samouništenja bez ostavljanja ikakvog traga osim lokvice ulja.

Radeći sa mekim robotima – uređajima napravljenim od fleksibilnih materijala koji mogu da se pomeraju, oporavljaju i rastu kao živi organizmi – istraživači su dve godine razvijali materijale dovoljno jake da podrže potpuno funkcionalnog robota, ali sposobnog za dezintegraciju prilikom interakcije ugrađenih supstanci, piše TechXplore.

Takav kapacitet bi osigurao da osetljivi podaci u robotima korišćenim za osmatranje, izviđanje i transport ne budu dostupni neprijatelju ili drugim neovlašćenim subjektima. Takvi roboti bi takođe mogli biti korišćeni za potrage na opasnim lokacijama ili u ekološki opasnim oblastima gde se pronalaženje pokazuje kao nemoguće ili previše skupo.

Preporučujemo

Raniji meki roboti sa termoreaktivnim silikonskim elastomerom nisu bili pogodni za samouništenje. Materijal je bio otporan na toplotu, kiseline i hemikalije i, mada poželjan zbog svoje izdržljivosti, nije bio prihvatljiv za samouništenje.

Termoplastični elastomeri su mogli da se tope, ali bi se supstanca rekonstruisala kao pulieretan.

Korejski naučnici sa Seulskog nacionalnog univerziteta su umesto toga primenili supstancu na silikonsku smolu koja oslobađa fluoridne jone prilikom izlaganja ultraljubičastom svetlu. Kad bi se aktivirale ugrađene ultraljubičaste svetleće diode radi zagrevanja supstance, robot bi počeo da se dezintegriše. Raspao bi se za manje od dva sata, ostvaljaju samo uljanu tečnost iza sebe.

Koncept samouništavajućih mehanizama doveo je naučnike do zanimljivih proizvoda tokom godina. Istraživači na Hjustonskom univerzitetu u Teksasu napravili su električnu šemu koje se samouništava kad je izložena molekulima vode. Mogla bi se upotrebljavati ne samo u ratnim scenarijima, već i u medicini.

Istraživači sa Kornelskog univerziteta su u saradnji sa proizvođačem avionske opreme „Hanivel erospejsom“ napravili hemijske paketiće ugrađene u procesore, koji rastvaraju sve čipove kad dobiju teledirigovani signal.

Pentagon je kreirao letelicu bez motora koja može da leti skoro 160 kilometara i zatim iščezne u roku od četiri sata.

Čak se i „Amazon“ uključio u trku sa samouništavajućim dronom za dostavu. U slučaju kvara, taj uređaj bi odleteo u neku udaljenu oblast i raspao se u male deliće, minimizirajući rizik od povrede ili oštećenja imovine.

Samouništenje se takođe pokazalo kao popularno u pop kulturi. Tokom 1960-ih, svaka epizoda televizijske serije „Nemoguća misija“ počinjala je tako što vladin agent Džim Felps dobija tajne instrukcije putem prenosivog magnetofona, koji se zatim raspadne u oblaku dima.

Komična špijunska serija „Zovite Smarta“ je napravila parodiju od toga tako što je magnetofon razneo čitavu prostoriju dok je on sam ostao nedirnut, a tajna poruka se i dalje ponavljala.

Lik Majka Majersa u „Ostinu Pauersu“ uništavao je poruke pritiskajući dugme „tečna vrela magma“.

I kapetan Kirk je izgovorio čuvenu komandu „nula-nula-nula-uništi-nula“ radi aktiviranja procesure samouništenja kako „Enterprajz“ ne bi pao u ruke neprijatelja u filmu „Zvezdane staze II: Kanov gnev“.

(Telegraf Nauka/TechXplore)