Šta je superćelijska oluja? Zašto je toliko opasna i da li može da stvori tornado?

To je najsnažniji i naopasniji od svih tipova oluja i dovodi do razarajućih vetrova, jake grmljavine i velikog grada, a definiše ih mezociklon

Superćelijska oluja šokirala je Srbiju pre samo dva dana, a opasnost nije prošla – meteorolozi upozoravaju da se očekuju nove u najmanje 10 delova zemlje. Ova snažna oluja, koju karakterišu ekstremno jaki vetrovi, grmljavina i kiša, ostavila je pravio haos za sobom – čupala je drveće iz zemlje, bacala kontejnere, kidala električne vodove, lomila prozore, uništavala krovove... a protutnjala kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju za samo 12 sati.

Šta su to superćelijske oluje i koliko su česte?

Preporučujemo

- Superćelijske oluje su verovatno najsnažnije i najopasnije od svih tipova oluja i mogu da stvore razarajuće vetrove, veliki grad, kao i tornado. Najčešće su u centralnim delovim SAD tokom proleća, kada su prisutna umerena ili jaka atmosferska polja vetra, vertikalne promene u pravcu ili brzini vetra i nestabilnost. Stepen i vertikalna distribucija vlažnosti, nestabilnosti i vetrovi imaju značajan uticaj na tip oluje, uključujući i superćelijske. Generalno, superćelijske oluje definiše mezociklon ili područje rotirajućih, jakih uzlaznih vetrova unutar grmljavinske ćelije, koji utiču na nastanak, održavanje i jačinu oluje – navodi se na sajtu Meteorološke službe SAD.

Ovaj tip oluja, piše Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA), može trajati nekoliko sati, biti veoma intenzivan i prelaziti stotine kilometara neočekivano brzo. Superćelijske oluje nastaju kada hladna vazdušna masa stigne na pregrejano tlo, pa to izazove ekstremnu termičku nestabilnost atmosfere.

- Superćelijska oluja često izaziva razorne vetrove, veliki grad, kao i tornado, a baš najsnažniji tipovi tornada povezani su sa njima. Slično načinu na koji ćelija raka postoji u živom organizmu, superćelija se razlikuje od običnih oluja u tome što im rotirajući, uzlazni vetar omogućuje da prevaziđu mehanizme koji dovode do slabljenja običnih oluja. Jednom kada nastane, superćelijska oluja može sama sebe da održava veoma dugo, pa čak i kada naiđe na sredinu koja je nepogodna za razvijanje novih oluja – objašnjava NOAA.

Meteorolog portala Weather.com Nik Viltgen za hrvatski protal Crometeo rekao je da „superćelijsku grmljavinsku oluju obeležavaju postojane i snažne rotirajuće uzlazne struje“.

- Ove oluje nastaju u nestabilnoj vazdušnoj masi, a nužan uslov njihovog nastanka je kombinacija vetra po visini. Obično pri tlu duvaju južni ili jugoistočni vetrovi, a u višim slojevima zapadni ili jugozapadni. Ovakva kombinacija vetrova po slojevima izaziva horizontalno rotirajuće kretanje vazduha u donjim slojevima troposfere. Isto to brzo uzdizuće kretanje vazduha koje stvara oluju, horizontalnu rotaciju vazduha pretvara u vertikalnu, a ta je rotacija često spektakularno vidljiva u strukturi ovog zastrašujućeg oblaka – rekao je on.

Iako deluje kao nešto potpuno novo na našim prostorima, superćelijske oluje nisu tako retke u Evropi, a meteorolozi upozoravaju da bi zbog klimatskih promena mogle da postanu sve češće.

(Telegraf Nauka/NOAA/Crometeo)