Ovo stvorenje izdržalo bi i udar kamioneta u punoj brzini
Nova otkrića o oklopu vrste Borealopelta markmitcheli
Oklop ankilosaurusa verovatno bi izdržao udar kamioneta u punoj brzini, otkrio je najbolje očuvani fosil dinosaurusa. Ovaj biljojed iz porodice nodosaura bio je dug 5,5 metara i živeo je pre 110 do 112 miliona godina.
Fosil je tako dobro sačuvan da su naučnici mogli da utvrde snagu keratinskih ploča i bodlji koje su ga prekrivale, piše LiveScience.
Preporučujemo
Ovako nešto nije viđeno ranije: Ogromno morsko stvorenje ubio jedan, pa jeo drugi predator
Da li su najbolje očuvani dinosaurusi na svetu umrli u događajima poput onih u Pompeji?
- Ovaj dinosaurus mogao bi da uništi „ford F150“ u punoj brzini – rekao je za LiveScience Majkl Habib, paleontolog sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA).
On je svoja otkrića o oklopu nodosaura predstavio na godišnjem susretu Društva za paleontologiju kičmenjaka.
Na drugim fosilima dinosaurusa sa oklopom opstale su samo koštane bodlje. Razlog za to je što se keratin, mrtve ćelije koje stvaraju strukture poput kose i noktiju, ne fosilizuje dobro. Paleontolozi su ranije pretpostavljali da je glavna zaštita dinosaurusa poput nodosaura i stegosaura bile koštane strukture koje su opstale u fosilima, a da je oklop prekrivao samo tanak sloj keratina, kao kod kornjača.
Ipak, 2017. otkriven je odlično očuvan fosil tek tada identifikovane vrste nodosaura – Borealopelta markmitcheli - u Alberti, u Kanadi.
Proučavanjem fosilizovanog oklopa, Habib i njegove kolege su izračunale silu koju bi on mogao da izdrži. Takođe su napravili sintetički oklop i testirali ga na ugrize predatora.
Računica je pokazala da bi mogao da izdrži 125.000 džula energije po metru kvadratno, što je slično snazi udara punom brzinom u saobraćajnoj nesreći.
- Ove životinje nisu imale oklop, one su imale pancir preko oklopa. Ta adaptacija je bila logična imajući u vidu okruženje. Borealopelta je živela u svetu velikih dinosaurusa mesoždera. Oni su mogli da ujedaju veoma jako. Ako si imao veoma čvrst oklop koji zavisi od kostiju, on puca – rekao je Habib.
Keratinske ploče su dozvoljavale fleksibilnost i mogle su da se obnove nakon štete, slično kao sa noktom.
Oklop je bio tako jak da je mogao da izdrži svu silu predatora tog vremena. Verovatno je korišćen i tokom borbi mužjaka tokom traženja ženke, dodao je Habib.
- To je jedno od starih pitanja: da li se bore međusobno ili se bore sa drugim životinjama. Utvrđujemo da je više bilo reči o borbi unutar vrste – rekao je Habib.
(Telegraf Nauka/LiveScience)