Fosil u ćilibaru predstavlja dosad nepoznatu vrstu svica koja je živela tokom doba dinosaurusa
Kad su dinosaurusi šetali Zemljom, njihova okolina je izgledala mnogo drugačije od današnjeg sveta. Međutim, postojale su i neke sličnosti. Naučnici su pronašli jednu novu: različite vrste svitaca osvetljavale su nebo tokom kasnog mezozoika.
Otkriće stiže od fosila drevne vrste svica koja je prvobitno pronađena 2016, zarobljena u 99 miliona godina starom burmanskom ćilibaru iz severnog Mjanmara. Ova buba je tek druga identifikovana vrsta svica iz mezozoika.
Preporučujemo
Otkrivena jedna od najstarijih životinja na Zemlji: Fosil se krio u srcu divljine Australije
Ograničena fosilna nalazišta u Africi dovode do nepotpune slike ljudske evolucije
U studiji iz jula 2022, koja je analizirala prvi fosil svica iz mezozoika, opisan 2015, naučnici procenjuju da su svici razvili sposobnost da svetle tokom letenja pre barem 100 miliona godina.
Međutim, pošto ostatke svitaca iz tog perioda može biti teško pronaći jer meka tela insekata nisu dobro očuvana u fosilnim svedočanstvima, evoluciju tih insekata i njihove bioluminescencije nije lako utvrditi.
Nedavno identifikovana vrsta, nazvana Flammarionella hehaikuni, mogla bi pomoći naučnicima da bolje razumeju ranu evoluciju svitaca i njihove karakteristične osobine.
„Fosil pomaže da se premoste jazovi u razumevanju evolucione istorije lampiroidnih tvrdokrilaca (porodice kojoj pripadaju svici) i pokazuje da su ključne odlike, poput abdominalnih svetlosnih organa, postojane od vremena srednje krede“, kaže Čenjang Caj, profesor iz Instituta za geologiju i paleontologiju Kineske akademije nauka.
Značaj ovog pronalaska je u retkosti fosila svitaca iz tog perioda – samo još jedna vrsta svica iz perioda krede je identifikovana.
Svici svetle zbog više razloga, a najčešće se radi o odbrambenom mehanizmu i načinu komunikacije i privlačenja partnera. Iako je teško reći kako su svetlosni signali izgledali pre 100 miliona godina, moguće je da su bili slični današnjim.
Nova vrsta je nazvana po francuskom astronomu Kamiju Flamarionu i Haikunu Heu, kolekcionaru amateru koji je poklonio nekoliko drugih primeraka iz ćilibara autorima nove studije.
Diverzitet svitaca
Postoji više od 2.000 vrsta svitaca danas. Istraživači smatraju da je novootkrivena vrsta drevnog svica pripadala potporodici Luciolinae, koja trenutno obuhvata oko 450 vrsta, s obzirom na položaj svetlosnog organa na abdomenu.
Međutim, nijedna postojeća vrsta iz te potporodice nema specijalne antene kao fosil, a koje bi se takođe razlikovale u zavisnosti od pola insekta, smatraju autori. Novoidentifikovani fosil je fosil ženskog svica.
Osim toga, dugačak manje od centimetra, fosil je morfološki različit od drugog primerka, identifikovanog 2015, što pokazuje da su se svetlosni organi kod vrsta iz mezozoika razlikovali više nego što se mislilo, ali da su ipak slični organima savremenih svitaca.
Naučnici se nadaju da će se pojaviti još fosila svitaca iz mezozoika kako bi bolje razumeli misteriozno poreklo bioluminescentnih tvrdokrilaca.
Nedavna saznanja govore da svici potiču iz perioda mezozoika, iako preciznije vreme njihovog nastanka ostaje nejasno. Pošto nema informacija o nezrelim stadijumima svitaca iz njihove rane evolucije, nadamo se pronalasku fosilizovanih larvi iz mezozoika, kažu istraživači.
(Telegraf Nauka/CNN)