Otkrivena jedna od najstarijih životinja na Zemlji: Fosil se krio u srcu divljine Australije

Otkriće ovog fosila je važno ne samo zbog asimetrije i kretanja životinje, već i zbog boljeg razumevanja evolucije

U srcu australijske divljine, ispod tla Nacionalnog parka Nilpena Ediacara, paleontolozi su pronašli fosilne tragove života starije od pola milijarde godina. Ova fascinantna lokacija čuva dokaze o ključnom trenutku u istoriji evolucije, kada su jednoćelijski organizmi počeli da evoluiraju u složenije, vidljive životinje. Nedavno otkriveni fosil iz ovog perioda, nazvan Quaestio simpsonorum, pruža novi uvid u evolucione procese koji su oblikovali život na našoj planeti, piše Phys.org.

Naučnici su otkrili da Quaestio simpsonorum predstavlja jednu od najranijih životinja koja je pokazala jasno izraženu asimetriju između leve i desne strane, što je retka i značajna osobina za taj period. Za razliku od većine životinja koje danas imaju bilateralnu simetriju, gde su leve i desne strane tela uglavnom identične, ova vrsta fosila pokazuje rani primer evolucijske kompleksnosti.

Preporučujemo

- Ne postoje drugi fosili iz ovog perioda koji su ovako jasno pokazali ovakvu vrstu organizacije - rekao je Skot Evans, docent na Univerzitetu Florida, naglašavajući da je ovo otkriće važno jer označava početak složenijih morfoloških obrazaca u istoriji života na Zemlji.

On je dalje naglasio važnost ovog otkrića jer je Quaestio jedna od prvih životinja koja je bila sposobna za samostalno kretanje. Studija je objavljena u Evolution & Development.

Kretanje ove životinje, kako objašnjavaju naučnici, podsećalo je na delovanje današnjih malih robota za čišćenje. Quaestio se hranila mikroalgama, bakterijama i drugim organizmima dok se kretala po morskom dnu prekrivenom hranljivim organskim slojem. Ovaj sloj, bogat mikrobima, bio je očuvan u fosilizovanom sedimentu, zajedno sa fosilizovanim tragovima kretanja ove životinje.

Otkriće ovog fosila je važno ne samo zbog asimetrije i kretanja životinje, već i zbog načina na koji može pomoći naučnicima da bolje razumeju evoluciju života na Zemlji. Kako navodi Evans, proučavanje gena koji su omogućili razvoj levo-desne asimetrije kod životinja kao što je Quaestio može nam pomoći da razumemo kako se kompleksan život razvijao pre više od pola milijarde godina.

- Životinje danas koriste isti osnovni genetski program za formiranje različitih levih i desnih strana, pa možemo biti sigurni da su isti geni delovali kod Quaestio - istakao je Evans.

Istraživanja na ovoj lokaciji traju već više od 20 godina pod rukovodstvom Meri Drozer, profesorke geologije na Univerzitetu Kalifornija, Riversajd, koja je zajedno sa Evansom i drugim stručnjacima vodila tim tokom brojnih iskopavanja.

- Ovo je izuzetno važno za razumevanje razvoja životinjskog života na Zemlji. Proučavanje fosila ne samo da nam govori kako su se životinje razvijale, već i kako su klimatske promene i drugi faktori uticali na njihov nestanak - rekla je Drozer.

Nacionalni park Nilpena Ediacara, koji se proteže na skoro 150.000 hektara, otvoren je za javnost 2023. godine i nalazi se u procesu dobijanja statusa UNESCO mesta svetske baštine. Ovaj status bio bi priznanje za izuzetnu univerzalnu vrednost ovog lokaliteta, a sam park predstavlja jednu od najvažnijih oblasti za proučavanje rane evolucije životinjskog života. Fosilni ostaci iz Ediacara biote, kojoj pripada i Quaestio simpsonorum, nude jedinstven uvid u početke razvoja složenih organizama i životnih formi na našoj planeti.

Zanimljivo je da je Quaestio simpsonorum dobila ime u čast Meri Lu Simpson i njenog supruga Entonija Simpsona, koji su svojim radom i velikodušnošću značajno doprineli istraživanjima u ovoj oblasti. Meri Lu Simpson je osnivač i predsednica Fondacije Flinders Ranges Ediacara, koja je ključna za očuvanje i istraživanje ovog fosilnog lokaliteta.

Iako su istraživači već decenijama angažovani na iskopavanjima u parku, pronalazak fosila Quaestio desio se tek nedavno, na jednom od najnovijih iskopavanja. Istraživački tim, zajedno sa volonterima iz Južnoaustralijskog muzeja, planira da nastavi svoja istraživanja na ovoj lokaciji. Prema rečima Iana Hjuza, studenta postdiplomskih studija na Univerzitetu Harvard, tim i dalje pronalazi nove fosile svaki put kada počne nova faza iskopavanja.

- Ovi rani ekosistemi su bili izuzetno raznovrsni - rekao je Hjaz, naglašavajući kako su već tada postojali znakovi eksplozije života.

Kroz dalje proučavanje ovih fosila, naučnici se nadaju da će dobiti još jasniji uvid u evolucione procese koji su omogućili pojavu prvih složenih životinja na Zemlji, kao i da će otkriti kako su ti organizmi uspeli da prežive u okruženju koje je bilo drastično drugačije od današnjih uslova na Zemlji.

(Telegraf Nauka / Phys.org)