Otkriven mađioničarski trik majstora bekstva: Snimljeni su u akciji

Hobotnice su izuzetno svestrana bića. Od hodanja po morskom dnu na svojih osam krakova do kretanja „na mlazni pogon“ kroz vodu, od rukovanja oruđem do provlačenja kroz nezamislivo uske prostore, fleksibilnost hobotnica potpuno je neverovatna, piše Journal of Experimental Biology.

- Hobotnice mogu da menjaju oblik svog tela kako bi se provukle kroz sićušne otvore, skoro poput vode koja protiče kroz pukotinu, tako da njihova veličina ne predstavlja uvek ograničenje u tome gde sve mogu da prođu – rekao je Venći Sjin (Wenci Xin) sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.

Preporučujemo

Ipak, niko nije tačno znao kako hobotnice manevrišu kroz otvore koji su manji od njihovog zaobljenog plašta.

- Nema podataka o tome kako se hobotnice provlače kroz otvor koji je znatno manji od prečnika njihovog tela - navodi Sjin.

On i kolege Mihael Kuba (Michael Kuba) sa Univerziteta u Napulju „Federiko II“ u Italiji, Tamar Gunit (Tamar Gunit) i Danijel Abed-Navandi (Daniel Abed-Navandi), oboje iz bečkog zoološkog vrta Haus des Meeres-Aqua Terra Zoo u Austriji, odlučili su da mladim običnim hobotnicama (Octopus vulgaris) i majanskim hobotnicama (Octopus maya) ponude uske otvore za provlačenje, kako bi otkrili na koji tačno način ova gipka stvorenja u tome uspevaju.

Prvo je Kuba izmerio rastojanje između očiju životinje, koje se kretalo od 15 do 35 milimetara i predstavlja dobar pokazatelj veličine krute hrskavičave kapsule koja obavija centralni nervni sistem hobotnice, što bi moglo da odredi dimenzije najmanjeg otvora kroz koji hobotnica može da prođe. Zatim je Sjin dizajnirao pojedinačne kutije od pleksiglasa - neke sa otvorom nešto širim od razmaka između očiju hobotnice, a druge sa otvorom za 5 milimetara manjim od tog razmaka - kroz koje se očekivalo da se jedinke izvuku.

Snimajući ove majstore bekstva u mađioničarskom triku, tim je shvatio da hobotnice koriste različite strategije u zavisnosti od toga da li je otvor mali ili veliki. Kada je otvor bio relativno prostran, svaka hobotnica bi prvo istražila otvor kracima pre nego što bi provukla jedan krak - obično jedan od dva prednja leva kraka - a zatim bi za njim provukla do pet preostalih krakova. Potom bi hobotnice posegnule unazad sa dva kraka koja su već prošla kroz otvor, pripijajući se pijavkama za pregradu, pre nego što bi ukrutile i ispružile krakove kako bi se odgurnule od pregrade i provukle preostale krakove, glavu i plašt za svega 20 sekundi.

Međutim, kada su se suočile sa manjim otvorom, postojala je granica u broju krakova koje su obične hobotnice mogle da provuku odjednom. U tom trenutku, hobotnica bi završni manevar podelila u dve faze, prvo provlačeći preostale krakove kroz otvor, pre nego što bi blago sabila plašt i zatim ga prevukla. Sjin priznaje da je bio iznenađen time što su obične hobotnice primenile alternativnu strategiju pri savladavanju najužih prolaza, jer je tim pretpostavljao da će hobotnice uvek koristiti isti pristup, bez obzira na veličinu otvora.

S druge strane, majanske hobotnice nisu ni pokušale da prođu kroz uži otvor; one su jednostavno ostale u uglu kutije i uopšte nisu istraživale otvor krakovima. Ipak, kada im je ponuđen izbor između malog i velikog otvora za bekstvo, ove hobotnice su u početku ispitale manji otvor, a zatim odustale od njega i izašle kroz veći otvor.

Nakon što su otkrili kako hobotnice savladavaju prolaze manje od svog tela, Sjin i Sesilija Laski (Cecilia Laschi) sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru žele da lekcije naučene od hobotnica primene na meke robote (soft robots) namenjene pretraživanju ruševina u zonama katastrofa i istraživanju otvorenog mora.

- Svi postojeći roboti za potragu, spasavanje i istraživanje imaju vitka tela nalik zmijama, kako bi lakše prolazili kroz uske pukotine -rekao je Sjin.

To ograničava broj senzora i manipulatora koji mogu da se smeste u telo robota, umanjujući njihovu prilagodljivost tokom zahtevnih spasilačkih misija. Sjin i Laski su optimistični u uverenju da bi roboti inspirisani hobotnicama, sposobni da manevrišu kroz skučene prostore u zonama katastrofa, mogli da označe novu eru u konstrukciji robota za potragu i spasavanje.

(Telegraf Nauka/Journal of Experimental Biology)