Neobični krug na satelitskim mapama predstavlja udarni krater star 390 miliona godina

Astronom amater koji je na satelitskim mapama tražio mesto za kampovanje u Kvebeku slučajno je otkrio ogroman drevni udarni krater. Naučnici su kasnije pronašli konusne oblike koji su potvrdili da je struktura širine 25 kilometara utisnuta u Zemlju pre oko 390 miliona godina.

Zemlja ima samo oko 200 potvrđenih udarnih struktura, iako geolozi veruju da još stotine tek treba da budu identifikovane.

Preporučujemo

Godine 2024, tokom priprema za putovanje u udaljeni region Kot-Nor, kružna odlika na satelitskim snimcima na internetu privukla je pažnju astronoma amatera. Zapitao se da li je to udubljenje možda nastalo udarom nekog objekta iz svemira i obratio se stručnjacima u Evropi i Severnoj Americi.

Francuski istraživači su identifikovali oblast pored jezera Marsal kao centar potencijalne 11. poznate udarne strukture u Kvebeku. Ova mogućnost je privukla pažnju Gordona Osinskog, geologa sa Zapadnog univerziteta. Osinski je organizovao ekspediciju na to izolovano mesto u oktobru 2025. godine. Dolazak na lokaciju u divljini Kvebeka nije bio lak, a i sama lokacija je bila veoma nezgodna i močvarna, puna insekata i guste vegetacije.

Ranija geološka ispitivanja su tumačila lokalne stene kao dokaz vulkanske strukture zvane dijatrema, koja se formira kad eksplozivne erupcije magme stvore cev ispunjenu izlomljenom stenom.

Međutim, istraživači su ubrzo počeli da pronalazi nešto mnogo bitnije. Otkrili su konusne oblike na brojnim stenama. Ove karakteristične strukture nastaju pod intenzivnim pritiscima tokom udara i dale su uverljive dokaze da odlika nije vulkanskog porekla. „To je jedini nedvosmislen dokaz udarnog događaja koji možete videti na terenu golim okom“, rekao je Osinski.

Objekat odgovoran za sudar bio je dovoljno snažan da stvori složenu kratersku strukturu široku oko 25 kilometara. Sličan udar u modernom Kvebeku imao bi ogromne posledice. „To bi izazvalo regionalno razaranje takvih razmera da bi zbrisalo velike gradove i imalo globalne klimatske posledice“, kaže Osinski.

Krater star oko 390 miliona godina

Analiza uzoraka stena sugeriše da je krater nastao pre oko 390 miliona godina. To smešta udar oko 100 miliona godina pre velikog povećanja stope formiranja kratera na Zemlji, za koje istraživači kažu da bi moglo biti povezano sa sudarima unutar asteroidnog pojasa.

Nakon razgovora sa starosedeocima, istraživači krater nazivaju Uhakatik. Smatraju da je udarno poreklo suštinski potvrđeno, ali se očekuje zvanično priznanje od Komisije za meteorite.

Uhakatik je najveći udarni krater otkriven nakon što je 2018. godine pronađena struktura Hijavata široka 31 kilometar.

Osinski je član prvog Artemis geološkog tima i pomaže u obuci astronauta na polju geologije. Ipak ne očekuje da će Uhakatik postati mesto za obuku astronauta jer je tamo veoma teško doći.

Mlađi i mnogo pristupačniji udarni krater u regionu Labrador – Kameštaštan (poznat i kao jezero Mistastin) – već je bio domaćin astronautima tokom geološke obuke.

Amatersko zapažanje dovelo do velikog otkrića

Za astronoma amatera ovo je postalo nezaboravno iskustvo. Rekao je da ohrabruje sve da ne ignorišu intuiciju ili zapažanje, čak i ako to nije deo struke.

Ljudi zainteresovani da doprinesu naučnim otkrićima imaju mnoge mogućnosti putem programa NASA za građansku nauku. Projekat Daily Minor Planet omogućava volonterima da pomognu u potrazi za asteroidima i kometama koji bi mogli predstavljati pretnju po Zemlju.

Putem platforme Impact Flash učesnici mogu ispitivati tamne regione Meseca tragajući za bljeskovima koje proizvode udari meteoroida. Projekat Exoasteroids omogućava građanima naučnicima da tragaju za dokazima o asteroidima izvan našeg solarnog sistema.

(Telegraf Nauka/Science Daily)